ОПРОШТАЈ ОД НАШИХ САБОРАЦА

0
0
0
s2sdefault

Нажалост поново смо у ситуацији да Вас обавештавамо о смрти наших сабораца и чланова Српских Ратних Ветерана. У протеклих десет дана напустили су нас:

Дујић Војин (1954 – 2016),
ратни војни инвалид, борац и учесник рата 1991 до 1992. године.

Прокић Градимир (1951 – 2016),
ратни ветеран, борац и учесник ратова 1991, 1992 и 1999. године.

Димитријевић Васа (1960 – 2016),
ратни ветеран, борац и учесник ратова 1991, 1992 и 1999. године.

Породицама преминулих изражавамо своје најдубље саучешће. Нека им је вечна слава и хвала.

Овим тужним поводом желимо да се огласимо. Мучно је и тешко свакодневно примати позиве од чланова породица наших сабораца које нас обавештавају о смрти њихових најмилијих, наших сабораца и чланова. Нажалост оваква ситуација је свуда, у свим крајевима наше земље. Истинске и праве патриоте, борци свакодневно умиру. Сваког дана црквена звона и плач обавештавају нас да је још један од нас, отишао, напустио строј хероја који су бранили ову земљу. Породица, пријатељи, комшије знају да испраћају ратника, борца, ветерана – хероја, али остатак друштва то не зна. Не сахрањују се ветерани уз војне  почасти, са заставом, стројем војника и почасним плотунима, а заслужили су. Сваки од њих је учествовао у ратовима, борио се, био је војник ове земље и часно јој је служио у најтежим тренутцима њене историје. Отаџбина их није заборавила, али јесу они који су на власти и који би требало да представљају државу. Држава није исто што и отаџбина, то сви знамо. Борили смо се за отаџбину, а не за државу, политику или оне који су на власти. Отаџбина је изнад свега. Тешко је и мучно сазнање да ратнике и ветеране који су поносно истицали да су се одазвали позиву своје отаџбине и отишли у рат,  на вечни починак не испраћају наша војска и државни органи. Заслужили су наши саборци да у свом веку дочекају признање које су заслужили одавно, заслужили су медаље, похвалнице, војнички строј и заставу испод које су ишли у бој и рат. Само неодговорношћу појединаца у власти наши преминули саборци нису доживели да им држава ода признање и да им права која заслужују. Политичари попут господина Вулина који је задужен за права бораца, нису заинтересовани за нас борце и ветеране. Господина Вулина више интересују друге ствари, од нас бораца и ветерана. Кренула је предизборна кампања, сликање, давање бомбастичних изјава и лажних обећања, нема се времена сада за борце. Обећао је господин Вулин још пре две године да ће донети Закон о правима бораца, сада нам обећава да му дамо глас, да он заступа интересе ветерана и да је он спас за нас борце. ГОСПОДИНЕ ВУЛИН, ВИШЕ ВАМ НЕ ВЕРУЈЕМО НИШТА. Оправдано сумњамо да Вам било ко ишта више верује, сем оних који морају да Вас слушају и који су за то дебело плаћени или намирени. Тешко да Вам и они верују, једноставно морају да Вас слушају. Ми Српски Ратни Ветерани вам више господине Вулине не верујемо, и нећемо више ни да вас слушамо. Борићемо се и даћемо све од себе да ви више никада не будете на челу институције која је надлежна за борце. Не можемо да утичемо да будете на функцији, о томе одлучује највећа странка, мада нам је тешко да схватимо на који начин ви доприносите њиховим напорима у борби за бољи живот и бољу Србију, не схватамо ни који је значај ваше партије у коалицији, нити на који начин ви доприносите укупним напорима. Оно што смо видели и осетили на сопственој кожи је једино ваша безобзирност, безобразлук и недостатак било какве одговорности за посао који обављате.

Ово су само тројица наших сабораца и чланова са територије општине Раковица који су преминули у протеклих неколико дана. Страх нас је да и прикупимо податке који је то број из осталих крајева Србије. Десетине, бораца и ветерана умире недељно а да нису дочекали остварење и добијање признања за свој допринос одбрани отаџбине. Срам вас било господо политичари. Вашим речима не верујемо, нисмо веровали ни онда када сте нас позивали у рат, ишли смо не због ваших речи, већ зато што је звала отаџбина – звала је Србија. Не верујемо вам ни сада, опет обећавате и нудите, дајете на речима и оно што нико и не тражи. Опет обећавате куле и градове, боље сутра, будућност. Садашњост не помињете, а прошлости се стидите. Ваша прошлост Вас прати, нисмо још увек оболели од амнезије или Алцхајмерове болести па да се не сећамо шта сте недавно говорили, кога сте представљали и шта сте радили. Вашу будућност нећемо никада дочекати јер је нестварна, а садашњост у којој ви одлучујете о нама ветеранима желимо да постане ружна прошлост.

Браћо саборци, повод за писање овог текста је трагична стварност која нам се дешава, наш пијетет и поштовање према нашим преминулим члановима је неизмерна. Због превелике срџбе, бола и трагедије која је задесила ваше породице, огорчења које осећамо ми ваши саборци пишемо све ово. Искористићемо свако прилику, сваки начин, сваку могућност да се боримо за права ветерана, писаћемо и говорићемо стално и свакодневно докле год не допремо до сваког ветерана, био он наш члан или не, и укажемо му да морамо да станемо на крај погубној политици коју спроводи господин Вулин и његова дружина по питању нас ветерана. Борићемо се као у рату, рововски, против Министра Владе Србије као против свог најљућег непријатеља. Имамо још снаге за борбу, и потребна нам је, јер имамо сасвим другачијег непријатеља него у ратовима. Господин Вулин и његова странка не смеју више никада да добију право да одлучују било шта у име било ког грађанина Републике Србије. Стигло је пролеће, време је за уништавање разноразне гамади и паразита који су се намножили у нашој кући.

Преминулим саборцима нека је вечна слава и хвала, а њиховим породицама упућујемо још једном наше најискреније саучешће.

                                                                                                 СРПСКИ РАТНИ ВЕТЕРАНИ