Погледајте предлог Закона о борачко-инвалидској заштити који предлаже држава

Ваше предлоге и коментаре можете оставити ОВДЕ

Н А Ц Р Т   З А К О Н A

О БОРАЧКО – ИНВАЛИДСКОЈ ЗАШТИТИ

Глава I

УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом уређују се права бораца, ратних и мирнодопских војних инвалида, цивилних инвалида рата, чланова породица палих и умрлих бораца и умрлих војних инвалида, чланова породица умрлих цивилних инвалида рата и цивилних жртава рата.

Члан 2.

Права утврђена овим законом заснивају се на принципу накнаде штете за телесно оштећење, односно губитак живота блиског сродника, а права која припадају борцима, ратним и мирнодопским војним инвалидима, члановима породица палих и умрлих бораца и умрлих војних инвалида – заснивају се и на принципу националног признања.

Члан 2а

На новчана примања утврђена овим законом не плаћају се порези или друге дажбине предвиђене општим прописима по основу личних или других прихода грађана.

Члан 3.

Средства за остваривање и коришћење права прописаних овим законом обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Глава II

КОРИСНИЦИ ПРАВА

Борац

Члан 4.

ñ     Борац је држављанин Републике Србије који је:

 

1)    у рату или оружаним акцијама предузетим за време мира вршио војне дужности или друге дужности ради одбране суверенитета, независности и територијалне целокупности Републике Србије;

2)    учествовао у Другом светском рату као припадник војске Краљевине Југославије у времену од 6. до 17. априла 1941. године или у саставу савезничких армија;

3)    учествовао у Народноослободилачкој борби у Другом светском рату као припадник партизанских одреда народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, од 17. априла 1941. до 15. маја 1945. године, ако им је активан и организован рад у тој борби признат у посебан стаж у двоструком трајању по прописима о пензијском и инвалидском осигурању решењем надлежног органа у Републици Србији;

4)    учествовао у Другом светском рату као припадник Југословенске војске у отаџбини , почев од 17. априла 1941. године до 12. септембра 1944. године;

5)    вршио војне дужности или друге дужности за војне циљеве или за друге циљеве државне безбедности у оружаним акцијама од 17. августа 1990. године до 27. арпила 1992. године, а за припаднике Оружаних снага СФРЈ стационираних на територији Босне и Херцеговине-до њихов ефективног повлачења са те територије, ради одбране суверенитета, независности и територијалне целокупности Социјалистичке федеративне републике Југославије;

6)        вршио војне дужности или друге дужности у вези са учествовањем у оружаној акцији предузетој за време мира после 27. априла 1992. године ради одбране суверенитета, независности и територијалне целокупности Савезне Републике Југославије, Државне заједнице Србија и Црна Гора, односно Републике Србије;

7)        вршио војне дужности или друге дужности за војне циљеве или за циљеве државне безбедности у вези са учествовањем у рату у Савезној републици Југославији од 24. марта до 26. јуна 1999. године;

Члан 5.

Својство борца, ради остваривања права по овом закону, може остварити лице из члана 4. овог закона које је у рату, односно оружаним акцијама предузетим за време мира у континуитету било ангажовано најмање 45 дана, осим за лица из члана 4. тачка 2. овог закона код којих се то својство признаје и за краћи период.

Као време ангажовања у смислу става 1. овог члана сматра се и време одсуства по основу боловања или привремене неспособности за војну службу одобрене на основу налаза и мишљења надлежних лекарских комисија, као и време које је борац провео у заробљеништву у које је доспео под околностима из члана 4. овог закона.

Лице коме је признато својство ратног војног инвалида, својство борца остварује без утврђивања времена ангажовања у смислу става 1. овог члана.

 

2. Војни инвалид

Члан 6.

Војни инвалид, у смислу овог закона, је ратни војни инвалид и мирнодопски војни инвалид.

 

1)Ратни војни инвалид

Члан 7.

Ратни војни инвалид је држављанин Републике Србије који је задобио рану, повреду, озледу или болест, па је због тога наступило оштећење његовог организма најмање за 20%, и то:

1)    у вршењу војне дужности или друге дужности за војне циљеве у рату или у оружаној акцији предузетој за време мира, под околностима из члана 4. овог закона;

2)    при вршењу војних дужности у страној земљи која је у оружаном сукобу ако га је на вршење тих дужности упутио надлежни војни орган у оквиру међународних обавеза Републике Србије, у оквиру препорука или одлука Уједињених нација;

3)    за време ратног заробљеништва у које је доспео као борац из члана 4. овог закона, односно као лице из тачке 2. овог члана.

Члан 8.

Ратни војни инвалид је и држављанин Републике Србије код кога је постојала болест која се погоршала под околностима из чл 4. и 7. овог закона, па је због тога наступило оштећење његовог организма најмање за 20%.

Члан 9.

Ратни војни инвалид је и странац код кога је наступило оштећење организма под околностима из члана 4. тач. 1, 6. и 7. овог закона, ако својство ратног војног инвалида по том основу не може остваритиод стране државе .

Члан 10.

Ратни војни инвалид који накнадно испуни услове за стицање својства мирнодопског војног инвалида задржава својство ратног војног инвалида, а инвалидитет му се утврђује према укупном оштећењу организма по оба основа.

2)Мирнодопски војни инвалид

Члан 11.

Мирнодопски војни инвалид је држављанин Републике Србије који је у миру за време добровољног вршења војне службе у јединицама и установама Војске Србије ( удаљем тексту: Војска), ученик односно студент војношколске установе, слушалац школе за резервне официре и лице у резервном саставу на дужности у Војсци, у вршењу војне службе или дужности у вези с том службом, без своје кривице, задобио рану, повреду или озледу због које је наступило оштећење његовог организма најмање за 20%.

Изузетно од става 1. овог члана, мирнодопски војни инвалид је и држављанин Републике Србије који је у миру, као војник на цивилном служењу војног рока, без своје кривице задобио рану, повреду или озледу за време гађања ватреним оружјем или других облика војне обуке који по својој природи могу изазвати повећану опасност за оштећење организма, ако су ти облици обуке предвиђени програмима обуке ових лица и ако је обуку планирао, организовао и контролисао орган војске или други надлежни државни орган одређен посебним прописом.

Члан 12.

Мирнодопски војни инвалид је држављанин Републике Србије који је у миру, као лице из члана 11. овог закона без своје кривице, без своје кривице, задобио болест која је у узрочној вези са вршењем војне службе или дужности у вези с том службом, због чега је наступило оштећење његовог организма најмање за 60%.

Мирнодопски војни инвалид је и држављанин Републике Србије код кога је под околностима и условима из ст. 1. или 2. овог члана, услед погоршања болести која је постојала пре ступања у Војску, наступило оштећење организма најмање за 60%.

Члан 13.

Мирнодопски војни инвалид је и држављанин Републике Србије код кога је наступило оштећење организма најмање за 20% услед ране, повреде или озледе коју је задобио без своје кривице за веме обуке за учешће у одбрани у организацијама које одреди надлежни орган ако је обуку планирао, организовао и контролисао орган Војске и ако се обука изводи по позиву надлежног органа, као и за време гађања ватреним оружјем и других облика војне обуке који по својој природи могу изазвати повећану опасност за оштећење организма, а који су предвиђени програмом обавезне обуке.

Члан 14.

Лицу на професионалној војној служби, припаднику Министарства унутрашњих послова и Безбедносно-информативне агенције се не можепризнати својство мирнодопског војног инвалида по одредбама овог Закона.

Члан 15.

Мирнодопски војни инвалид који стекне права по овом закону по основу болести и користи их најмање пет година, па се после тог времена стање побољша и проценат инвалидитета смањи испод процента одређеног у члану 12. овог закона, задржава својство мирнодопског војног инвалида и користи права према смањеном проценту инвалидитета, под условом да утврђено оштећење организма није мање од 20%.

Члан 16.

Мирнодопски војни инвалид који накнадно испуни услове за стицање својства ратног војног инвалида стиче својство ратног војног инвалида, а инвалидитет му се утврђује према укупном оштећењу организма по оба основа.

Члан 17.

Нехат се не сматра кривицом у смислу одредаба чл. 11. – 13. овог закона.

Члан 18.

Шта се сматра добровољним вршењем војне службе, вршењем војне службе или дужности у вези са том службом и другим облицима оспособљавања грађана за учешће у одбрани, као и ко се сматра учеником односно студентом војношколске установе, слушаоцем школе за резервне официре, лицем у резервном саставу, односно лицем на професионалној војној служби, утврђује се по прописима којима се уређује одбрана земље и вршење службе у Војсци.

Члан 19.

Даном испуњења услова за остваривање права по основу болести задобијене под околностима из члана 12. овог закона сматра се дан отпуштања из Војске, односно из војношколске установе.

 

3. Цивилни инвалид рата и цивилна жртва рата

Члан 20.

Цивилни инвалид рата је цивилно лице, држављанин Републике Србије, код кога је наступило оштећење организма најмање за 50% услед ране, повреде или озледе, и то:

1)    задобијене злостављањем или лишењем слободе од стране непријатеља за време рата, у току извођења ратних операција, од заосталог ратног материјала или непријатељских диверзантских и терористичких акција, на територији Републике Србије, уколико је и у време настанка оштећења организма имао држављанство Републике Србије или пребивалиште на територији Републике Србије.

2)    коју је задобио као жртва терористичког напада у иностранству на дипломатско или конзуларно представништво Републике Србије.

Члан 21.

Цивилна жртва рата је држављанин Републике Србије који је као цивилно лице изгубио живот под околностима из члана 20. овог закона.

4. Породица палог борца

Члан 22.

Породица палог борца је породица лица које је погинуло, умрло или нестало под околностима из чл. 4. и 7. овог закона или је умрло од последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под тим околностима у року од годину дана од дана престанка учешћа у рату, односно оружаној акцији.

Породица палог борца је и породица лица које је својство ратног војног инвалида остварило по основу ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима из чл. 4. и 7. овог закона, а умрло је од последица тих оштећења организма у року од годину дана од дана престанка учешћа у рату, односно оружаној акцији.

Чланови породице палог борца јесу:

1)    супружник, као и лице које са палим борцем није заснивало брачну заједницу, а са палим борцем је живело у ванбрачној заједници, ако је са њим имало ванбрачне деце;

2)    деца рођена у браку или ван брака и усвојена деца, као и пасторчад коју је пали борац издржавао;

3)    родитељи, као и очух, маћеха и усвојитељи који су палог борца издржавали или које је пали борац издржавао;

4)    деда и баба палог борца који су палог борца издржавали или које је пали борац издржавао.

5. Породица умрлог борца

Члан 23.

Чланови породице умрлог борца јесу:

1)    супружник;

2)    деца рођена у браку или ван брака и усвојена деца, као и пасторчад коју је умрли борац издржавао;

5)    родитељи, као и очух, маћеха и усвојитељи који су умрлог борца издржавали или које је умрли борац издржавао.

6. Породица војног инвалида и лица које је погинуло
или умрло у Војсци

Члан 24.

Чланови породице војног инвалида и лица које је погинуло или умрло у Војсци или умрло у року од годину дана од дана отпуштања из Војске, од последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима из чл. 11. – 13. овог закона, јесу:

1)    супружник;

2)    деца рођена у браку или ван брака и усвојена деца, као и пасторчад коју је војни инвалид издржавао;

3)    родитељи, очух, маћеха или усвојитељи који су војног инвалида издржавали или које је војни инвалид издржавао.

7. Породица цивилног инвалида рата и цивилне жртаве рата

Члан 25.

Чланом породице цивилног инвалида рата сматра се члан породице умрлог цивилног инвалида рата, уколико је са њим живео у заједничком домаћинству најмање годину дана пре његове смрти.

Чланом породице цивилне жртве рата сматра се члан породице лица из члана 20. овог закона, уколико је са њим живео у заједничком домаћинству најмање годину дана пре његове смрти.

Чланови породице, у смислу ст. 1. и 2. ово(г) члана јесу:

1)    супружник;

2)    деца рођена у браку или ван брака и усвојена деца, као и пасторчад коју је цивилни инвалид рата, односно цивилна жртва рата, издржавао;

3)    родитељи.

8. Ужа породица

Члан 26.

Чланови уже породице, у смислу овог закона, јесу:

1)    супружник;

2)    деца рођена у браку или ван брака, усвојена деца и пасторчад.

9. Издржавање

Члан 27.

Постојање издржавања као услова за остваривање права у смислу чл. 20. -25. овог закона утврђује се по прописима којима се уређују породични односи.

Поред општих услова из става 1. овог члана, за постојање издржавања када су у питању очух, маћеха и пасторчад, неопходно је да је између њих постојало заједничко домаћинство и да је издржавање трајало најмање годину дана пре смрти лица по основу кога се право остварује.

Глава III

ПРАВА И УСЛОВИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА

1. Права

Члан 28.

Права борца јесу:

1)    месечно новчано примање;

2)    додатак за негу;

3)    смештај у установе социјалне заштите;

4)    накнада трошкова путовања;

5)    бесплатна и повлашћена вожња;

6)    право на помоћу случају смрти.

Члан 29.

Права војног инвалида јесу:

1)    лична инвалиднина;

2)    додатак за негу;

3)    ортопедски додатак;

4)    здравствена заштита и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите;

5)    медицинско-техничка помагала;

6)    бањско и климатско лечење;

7)    професионална рехабилитација и новчанa помоћ за време професионалне рехабилитације;

8)    инвалидски додатак;

9)    месечно новчано примање;

10)  накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите;

11)  новчана накнада за набавку путничког моторног возила;

12)  накнада трошкова путовања;

13)  бесплатна и повлашћена вожња;

14)  право на помоћ у случају смрти.

Члан 30.

Права члана породице палог борца јесу:

1)    породична инвалиднина;

2)    здравствена заштита и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите;

3)    месечно новчано примање;

4)    додатак за негу;

5)    накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите;

6)    накнада трошкова путовања;

7)    бесплатна и повлашћена вожња;

8)    помоћ у случају смрти.

Члан 31.

Права члана породице умрлог борца јесу:

1)    месечно новчано примање;

2)    додатак за негу;

3)    накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите;

4)    накнада трошкова путовања;

5)    право на помоћ у случају смрти.

Члан 32.

Права члана породице умрлог војног инвалида јесу:

1)    породична инвалиднина;

2)    здравствена заштита и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите;

3)    месечно новчано примање;

4)    додатак за негу;

5)    накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите;

6)    накнада трошкова путовања;

7)    бесплатна и повлашћена вожња;

8)    право на помоћ у случају смрти.

Члан 33.

Права цивилног инвалида рата јесу:

1)    лична инвалиднина;

2)    додатак за негу;

3)    ортопедски додатак;

4)    здравствена заштита и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите;

5)    месечно новчано примање;

6)    накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите;

7)    накнада трошкова путовања;

8)    бесплатна и повлашћена вожња.

Члан 34.

Права члана породице цивилне жртве рата и умрлог цивилног инвалида рата јесу:

1)    месечно новчано примање;

2)    додатак за негу;

3)    накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите;

4)    накнада трошкова путовања;

5)    помоћ у случају смрти.

Члан 35.

Општина, град, град Београд, односно аутономна покрајина, може својим прописима утврђивати друга права у области борачко-инвалидске заштите, већи обим права од обима права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање, ако у свом буџету обезбеди средства за те намене.

2. Легитимација

Члан 36.

Борaц, ратни војни инвалид, односно мирнодопски војни инвалид и родитељи, супружник и дете палог борца имају право на легитмацију, која представља јавну исправу којом се доказује да је имаоцу легитимације признато својство борца, ратног војног инвалида, односно корисника породичне инвалиднине признате као родитељима,супружнику или детету палог борца.

Члан 37.

Право на легитимацију борца има борац коме је то својство по основу учешћа у рату , односно оружаним акцијама од најмање 45 дана признато коначним решењем надлежног органа по овом закону, као и борац коме је учешће у рату, кончаним решењем надлежног органа у Републици Србији, признато у посебан пензијски стаж по прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Изузетно, право на легитимацију борца има и борац Народноослободилачког рата коме је време проведено у том рату признато у посебан пензијски стаж решењем надлежног органа друге републике Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, уколико је он корисник неког од права по овом закону.

Право на легитимацију ратног војног инвалида, односно легитимацију мирнодопског војног инвалида има војни инвалид коме је то својство признато коначним решењем надлежног органа у Републици Србији.

Члан 38.

Право на легитимацију родитеља, супружника или детета палог борца има родитељ коме је коначним решењем надлежног органа у Републици Србији признато право на породичну инвалиднину по палом борцу.

                                                     Члан 38. (поново иста нумеричка ознака члана?)

Легитимација из члана 36. овог закона одузима се лицу коме решењем надлежног органа престане својство борца, ратног војног инвалида, мирнодопског војног инвалида, односно права на породичну инвалиднину признату као родитељу, супружнику или детету палог борца,осим у случају престанка овог својства, односно права услед смрти.

Члан 39.

Министар надлежан за послове борачко-инвалидске заштите (у даљем тексту: Министар) прописује ближе услове за издавање легитимације из Чл.36. Овог закона, излед легитимације, садржину и рок важности, као и начин вођења евиденције о издатим легитимацијама.

3. Општи услови за остваривање права

Члан 40.

Војни инвалиди и цивилни инвалиди рата разврставају се, ради остваривања права по овом закону, у групе инвалидитета према степену оштећења организма израженом у проценту.

Проценат инвалидитета одређује се трајно или привремено, сразмерно оштећењу организма које је настало као последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима утврђеним овим законом.

Проценат инвалидитета који се одређује привремено утврђује се ако постоје изгледи да ће се оштећење организма у знатној мери побољшати применом било ког медицинског средства (оперативне интервенције, физикалне терапије и рехабилитације, медикаментозно лечење и др. ). За одређивање процента инвалидитета узимају се у обзир и оштећења организма настала услед употребе стандардних лекова, операција и других терапеутских подухвата ради лечења од рана, повреда, озледа и болести задобијених под околностима предвиђеним овим законом и ношења медицинско-техничких помагала, губитак или тешко оштећење парног органа ако је други парни орган изгубљен или тешко оштећен услед последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима утврђеним овим законом, околности под којима је код малолетника и ратних заробљеника наступило оштећење организма услед психосоматских оштећења и поремећаја, као и пол инвалида.

Члан 41.

Према проценту инвалидитета војни инвалиди разврставају се у десет група војног инвалидитета (од I до X), и то:

I група – инвалиди са 100% инвалидитета којима је за редован живот потребна нега и помоћ;

II група – инвалиди са 100% инвалидитета;

III група – инвалиди са 90% инвалидитета;

IV група – инвалиди са 80% инвалидитета;

V група – инвалиди са 70% инвалидитета;

VI група – инвалиди са 60% инвалидитета;

VII група – инвалиди са 50% инвалидитета;

VIII група – инвалиди са 40% инвалидитета;

IX група – инвалиди са 30% инвалидитета;

X група – инвалиди са 20% инвалидитета.

Према проценту инвалидитета цивилни инвалиди рата разврставају се у седам група инвалидитета (од I до VII), и то:

I група – инвалиди са 100% инвалидитета којима је за редован живот потребна нега и помоћ;

II група – инвалиди са 100% инвалидитета;

III група – инвалиди са 90% инвалидитета;

IV група – инвалиди са 80% инвалидитета;

V група – инвалиди са 70% инвалидитета;

VI група – инвалиди са 60% инвалидитета;

VII група – инвалиди са 50% инвалидитета.

Члан 42.

Министар прописује начин утврђивања процента инвалидитета према степену оштећења организма и критеријуме за утврђивање инвалидитета војних инвалида и цивилних инвалида рата.

Члан 43.

Својство војног инвалида и својство цивилног инвалида рата на основу оштећења организма које је настало услед ране, повреде или озледе може се утврдити само ако је рана, повреда или озледа оставила видне трагове.

Видним траговима, у смислу става 1. овог члана, сматрају се јасно видљиви трагови на површини тела и видљива оштећења унутрашњих органа утврђена одговарајућим дијагностичким методама.

Члан 44.

При утврђивању процента војног инвалидитета лицима код којих је под околностима из члана 8. и члана 12. став 3. овог закона наступило оштећење организма услед погоршања болести, узима се одговарајући проценат од целокупног оштећења организма, с обзиром на природу болести и њен развитак, трајање и тежину ратних напора, односно напора при вршењу војне службе, као и друге околности које су утицале на болест.

Проценат војног инвалидитета утврђен коначним решењем по одредби става 1. овог члана на основу погоршања болести, који је одређен при првом утврђивању војног инвалидитета, не може се доцније повећати без обзира на даље погоршање оштећења организма.

4. Одређивање и усклађивање износа права

Члан 45.

Лична инвалиднина, породична инвалиднина, додатак за негу, ортопедски додатак, новчане накнаде за време професионалне рехабилитације, инвалидски додатак и месечно новчано примање – одређују се у месечним износима, а исплаћују у складу са техничким могућностима реализације исплате.

Основ за одређивање месечних износа личне инвалиднине, породичне инвалиднине, додатка за негу, ортопедског додатка, инвалидског додатка запосленог ратног војног инвалида, инвалидског додатка незапосленог ратног војног инвалида, једнократне помоћи у случају смрти, накнаде трошкова сахране и накнаде трошкова изградње надгробног споменика, јесте износ просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији из претходног месеца (у даљем тексту: основ).

Уколико због промене методологије обрачуна зараде из става 2. овог члана дође до пада те зараде и због тога дође до умањења номиналних износа права по овом закону, износи права утврђени према износу зараде из месеца који је претходио месецу промене методологије обрачуна зараде задржаће се и у наредним месецима док износ зараде утврђен по новој методологији не достигне висину зараде која је била утврђена по старој методологији.

Основ за одређивање месечних износа новчане помоћи за време професионалне рехабилитације, представља минимална зарада из претходног месеца утврђена у складу са прописима о раду.

Примања из става 2. овог члана усклађују се са кретањем (растом и падом) просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији.

Месечно новчано примање усклађује се са кретањем просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, с тим што ће се 01. априла вршити корективно усклађивање овог права у односу на кретање зарада у периоду 01. април претходне године – 31. март текуће године.

Усклађен износ примања припада од првог дана у месецу у коме је извршено усклађивање.

Основ из ст. 2. и 3. овог члана и подаци о кретању просечне зараде из ст. 4. и 5. овог члана утврђују се на основу података органа надлежног за послове статистике.

Примања прописана овим законом усклађују се на основу података надлежног органа за статистику са кретањем просечне зараде без пореза и доприноса на територију Републике.

Усклађени износи исплаћују се по истеку месеца за који је извршено усклађивање и након што буду објављени статистички подаци о кретању зараде, техничка обрада потребна за утврђивање усклађених номиналних износа примања и припрема радњи неопходних за реализацију непосредне исплате.

Члан 46.

 

Министар утврђује номиналне износе права по овом закону и проценте усклађивања из члана 41. овог закона.

5. Посебни услови за остваривање права

1) Лична инвалиднина

Члан 47.

Лична инвалиднина одређује се према групи инвалидитета.

Месечни износ личне инвалиднине одређује се у проценту од основа и износи за:

1)    I групу - 187,58%

2)    II групу - 138,98%

3)    III групу -106,58%

4)    IV групу - 81,38%

5)    V групу - 59,78%

6)    VI групу - 39,98%

7)    VII групу - 30,98%

8)    VIII групу -21,98%

9)    IX групу - 20,18%

10)  X групу - 18,38%

Инвалидима I групе који имају више оштећења организма по основу по коме им се признаје својство војног инвалида, односно својство цивилног инвалида рата, која одговарају инвалидитету I групе, као и војним инвалидимаI групе којима је то својство признато на основу оштећења која су изазвала квадриплегију, износ личне инвалиднине из става 1. овог члана повећава се за 25%.

 

2) Породична инвалиднина

Члан 48.

Право на породичну инвалиднину могу остварити чланови уже породице палог борца, чланови уже породице војног инвалида од I до VII групе – после његове смрти, и чланови уже породице лица које је погинуло или умрло од последица ране, повреде, озледе или болести задобијене под околностима из члана 11. – 13. овог закона, под следећим условима:

1)    уколико има држављанство Републике Србије;

2)    удова – кад наврши 53 година живота или удовац – кад наврши 58 година живота, као и пре навршених 53, односно 58 година живота ако су неспособни за рад;

3)    деца, усвојеници и пасторчад:

- до навршене 15 године живота;

- до завршетка школовања, а најдоцније до навршених 26 година живота, односно деца палог борца до 27 године живота. Ако је школовање прекинуто због добровољне војне службе у јединицама и установама Војске у земљи или болести, та лица могу користити право на породичну инвалиднину и за време добровољне војне службе у јединицама и установама Војске у земљи, односно трајања болести, и то до навршене 26. године живота, односно деца палог борца до 27. године живота, а после тога – највише још за онолико времена колико су због добровољне војне службе у јединицама и установама Војске у земљи, односно болести изгубила од школовања, ако је школовање продужено пре навршене 26. односно 27. године живота;

- ако су неспособни за рад – за време док та неспособност траје, под условом да је неспособност наступила пре навршене 15. године, односно 26. године живота (инвалидно дете у складу са прописима о разврставању деце ометене у развоју – у даљем тексту: инвалидно дете);

4)    ако ужу породицу сачињавају супружник са једним дететом или са више деце, супружник има право на породичну инвалиднину као сауживалац са њима, без обзира на услове из става 1. тачка 1) овог члана, и то док и једно од те деце има право на породичну инвалиднину.

Члан 49.

Сматра се да се дете налази на школовању у смислу члана 43. став 1. тачка 3) овог закона уколико похађа основну или средњу школу, основне академске или основне струковне студије, односно дипломске академске студије, специјалистичке струковне и академске студије, као и докторске академске студије у складу са прописима који уређују основно, средње и високо образовање и уколико има статус лица на школовању према статуту школске установе у којој се налази на школовању.

Детету које похађа средњу школу права по овом закону припадају најдоцније до 20. године живота.

Постојање апсолвентског стажа и специјалистичких и докторских академских студија утврђује се на основу статута високошколске установе.

У току школовања једна година истог степена школовања, укључујући и трајање специјалистичких и докторских академских студија, може се уписати највише два пута. Детету које стекне статус апсолвента, права по овом закону припадају највише до годину дана од дана стицања тог статуса.

После завршетка школовања на једној установи дете не може остваривати права по овом закону ако поново упише исту или другу школску установу истог или нижег степена образовања.

Члан 50.

Неспособност за рад у смислу члана 48. овог закона одговара потпуном губитку радне способности по прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Члан 51.

Право на породичну инвалиднину остварују само чланови породице који испуњавају прописане услове и то чланови уже породице лица по основу кога се остварује право- с једне стране и родитељи или очух, маћеха или усвојитељ, односно деда и баба- с друге стране.

Ако право на породичну инвалиднину користи више чланова породице у оквиру једне групе сродника наведених у ставу 1. овог члана, право им припада као сауживаоцима на равне делове.

 

Члан 52.

 

Чланови породице палог борца из члана 22. став 3. тачка 3) овог закона и чланови породице војног инвалида од I до VII групе из члана 24. тачка 3) овог закона имају право на породичну инвалиднину иако су чланови уже породице остварили ово право.

Очух, маћеха или усвојитељ из члана 22. став 3. тачка 3) и члана 24. тачка 3) овог закона остварује право на породичну инвалиднину пре родитеља, ако родитељ није вршио родитељско право према лицу од кога изводи право на породичну инвалиднину.

Члан 53.

Деда и баба палог борца имају право на породичну инвалиднину ако породичну инвалиднину не остварују чланови породице из члана 22. став 3. тач. 1),2) и 3) овог закона.

Ако породицу сачињавају деда и баба по оцу и деда и баба по мајци, право на породичну инвалиднину имају деда и баба који су се старали о подизању и васпитању лица од којег изводе право, односно деда и баба које је то лице издржавало.

Члан 54.

Члан породице који испуњава услове за признање права на породичну инвалиднину по два или више лица, има право на породичну инвалиднину у несмањеном износу по сваком од тих лица, с тим да право на увећану породичну инвалиднину из члана 49. овог закона може остварити само по једном лицу.

Члан 55.

Право на породичну инвалиднину, под условима прописаним овим законом, има и војни инвалид.

Члан 56.

Породична инвалиднина признаје се као:

а)    породична инвалиднина по палом борцу,

б)   породична инвалиднина по умрлом војном инвалиду,

в)   породична инвалиднина по лицу које је погинуло или умрло у Војсци,

г)    додатак за родитеља палог борца,

д)    увећана породична инвалиднина.

 

а) Породична инвалиднина по палом борцу

Члан 57.

Породична инвалиднина за корисника који је то право остварио као члан породице палог борца, погинулог и умрлог од последице ране, повреде, озледе или болести задобијене за време вршења војних дужности у Војсци Србије или умрлог у року од годину дана од дана настанка оштећења организма, износи 115,58% од основа.

 

б) Породична инвалиднина по умрлом војном инвалиду

 

Члан 58.

 

Породична инвалиднина по умрлом војном инвалиду од I до VII групе износи 25,58 % од основа.

 

в)   Породична инвалиднина по лицу које је погинуло или умрло у Војсци

 

Члан 59.

Породична инвалиднина за корисника који је то право остварио као члан породице војника на служењу војног рока и лица у резервном саставу које је погинуло или умрло у војсци од последица ране, повреде, озледе или болести задобијене за време вршења војних дужности у Војсци Србије или умрло у року од годину дана од дана настанка оштећења организма, износи 115,58% од основа.

Члан 60.

Ако право на породичну инвалиднину остварује више чланове породице, за сваког сауживаоца износ породичне инвалиднине из чл. 57, 58. и 59. овог закона повећава се за 50%.

г) Додатак за родитеља палог борца

Члан 61.

Родитељ палог борца који није имао друге деце, као и родитељ палог борца који је имао више деце и коме су остала деца изгубила живот као грађанске жртве рата, поред права на породичну инвалиднину у износу из 57. овог закона, има и право на додатак за родитеља палог борца у износу 54% од основа.

Ако услове за признавање права на додатак за родитеља палог борца испуњавају оба родитеља – као сауживаоци породичне инвалиднине, увећање породичне инвалиднине из става 1. овог члана износи 81% од основа и припада им на равне делове.

д) Увећана породична инвалиднина

Члан 62.

Право на увећану породичну инвалиднину, поред права на породичну инвалиднину из члана 57. овог закона, односно и права на додатак за родитеља палог борца из члана 61. овог закона имају:

-      родитељ палог борца који није имао друге деце,

-          супружник палог борца који нема деце,

-          родитељ, односно супружник палог борца који има једно или више деце која су инвалидна деца, под условом да је та неспособност наступила пре 15. године живота детета, односно пре навршених 26година живота ако је дете било на школовању

-          дете палог борца;

-          корисници породичне инвалиднине по два или више пала борца.

Увећана породична инвалиднина из става 1. овог члана износи 63% од основа.

Ако више лица из става 1. овог члана испуњава услове за признавање права на породичну инвалиднину као сауживаоци, увећана породична инвалиднина у износу из става 2. овог члана припада сваком од њих.

3) Додатак за негу

Члан 63.

Право на додатак за негу имају:

1)    војни инвалиди и цивилни инвалиди рата I групе;

2)        војни инвалиди и цивилни инвалиди рата II, III и IV групе код којих постоји било које   оштећење организма које је, заједно са утврђеним инвалидитетом по основу овог закона, једнако оштећењу организма војног инвалида I групе;

3)        корисници месечног новчаног примања.

Члан 64.

Лица из члана 63. овог закона, ради остваривања права на додатак за негу, разврставају се у четири степена, и то:

1)    у први степен – војни инвалиди и цивилни инвалиди рата I групе који су потпуно неспособни за обављање основних животних потреба и којима је неопходна непрекидна нега и помоћ другог лица;

2)    у други степен – војни инвалиди и цивилни инвалиди рата I групе који нису разврстани у први степен, као и војни инвалиди и цивилни инвалиди рата II, III и IV групе који су потпуно неспособни за обављање основних животних потреба и којима је неопходна непрекидна нега и помоћ другог лица;

3)    у трећи степен – војни инвалиди и цивилни инвалиди рата II, III и IV групе код којих постоји било које оштећење организма које је заједно са утврђеним инвалидитетом по основу овог закона једнако оштећењу организма инвалида I групе коме припада додатак за негу;

4)    у четврти степен – корисници из члана 63. тач. 3) овог закона чије је оштећење организма једнако оштећењу организма војног инвалида I групе коме припада додатак за негу или су потпуно неспособни за обављање основних животних потреба и којима је неопходна непрекидна нега и помоћ другог лица.

Члан 65.

Министар прописује медицинске индикације за разврставање корисника из члана 63. овогзакона у степене додатка за негу.

Члан 66.

Додатак за негу одређује се у проценту од основа и износи:

1)    за први степен 180%;

2)    за други степен 118%;

3)    за трећи степен 82,8%;

4)        за четврти степен 36%.

Кориснику додатка за негу не исплаћује се овај додатак док се налази на лечењу у стационарној здравственој организацији преко 60 дана.

4) Ортопедски додатак

Члан 67.

Право на ортопедски додатак имају војни инвалиди и цивилни инвалиди рата I до VI групе којима је својство војног инвалида, односно цивилног инвалида рата признато по основу оштећења организма које је проузроковало ампутацију екстремитета или тешко оштећење функције екстремитета, као и због потпуног губитка вида на оба ока.

Оштећења организма из става 1. овог члана разврставају се у четири степена, према тежини, врсти и узроку оштећења.

Члан 68.

Министар прописује оштећења организма на основу којих војни инвалид и цивилни инвалид рата има право на ортопедски додатак и разврставање тих оштећења у степене.

Члан 69.

Ортопедски додатак одређује се у проценту од основа и износи:

-      за први степен 52,2%;

-      за други степен 39,6%;

-      за трећи степен 25,2%;

-      за четврти степен 12,6%.

Ортопедски додатак из става 1. тачка 1) овог члана повећава се за 25% инвалиду код кога постоје два или више оштећења првог степена и износи 65% од основа.

5) Здравствена заштита и друга права у вези са
остваривањем здравствене заштите

Члан 70.

Војни инвалиди, цивилни инвалиди рата, као и чланови њихових ужих породица, који не испуњавају услове за стицање својства осигураног лица по прописима којима се уређује обавезно здравствено осигурање имају право на здравствену заштиту и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите у садржини, обиму и стандарду прописаним законом којим се уређује обавезно здравствено осигурање, из средстава буџета Републике Србије.

Члан 71.

Корисници породичне инвалиднине који не испуњавају услове за стицање својства осигураног лица по прописима којима се уређује обавезно здравствено осигурање имају право на здравствену заштиту и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите у садржини, обиму и стандарду прописаним законом којим се уређује обавезно здравствено осигурање, из средстава буџета Републике Србије.

Члан 72.

Војни инвалиди, цивилни инвалиди рата и корисници породичне инвалиднине из чл. 70. и 71. овог закона остварују право на здравствену заштиту на начин и по поступку који је прописан законом којим се уређује обавезно здравствено осигурање.

Члан 73.

Ако је прописима којима се уређује обавезно здравствено осигурање утврђена накнада зараде за време привремене спречености за рад у висини мањој од 100% од основа за накнаду зараде, утврђеног по прописима којима се уређује обавезно здравствено осигурање, војни инвалид и цивилни инвалид рата има право на разлику накнаде зараде до висине основа за накнаду, ако је:

1)    услед болести или повреде привремено неспособан за рад, односно ако је ради лечења и медицинских испитивања смештен у стационарну установу;

2)    изолован као клицоноша или због појаве заразне болести у његовој околини.

Члан 74.

Војни инвалид и цивилни инвалид рата лично не учествује у трошковима коришћења здравствене заштите за права из обавезног здравственог осигурања у садржини, обиму и стандарду утврђеним прописима којима се уређује обавезно здравствено осигурање.

Одредбa става 1. овог члана примењујe се и на кориснике породичне инвалиднине по овом закону који су то право остварили као чланови породице палог борца.

Права из ст. 1. и 2. овог члана могу се остварити по овом закону уколико се не могу остварити по другом основу.

Права из ст. 1. и 2. овог члана остварују се на основу уверења које издаје надлежни орган.

Средства за права из ст. 1. и 2. овог члана обезбеђују се у буџету Републике Србије.

 

6) Медицинско-техничка помагала

Члан 75.

Војни инвалид има право на медицинско-техничка помагала за оштећење организма по основу кога му је признато својство војног инвалида у садржини, обиму и стандарду утврђеним прописима којима се уређује обавезно здравствено осигурање, уколико то право не може остварити по другом основу.

Војни инвалид остварује право из става 1. овог члана на начин и по поступку прописаним законом којим се уређује обавезно здравствено осигурање.

Средства за остваривање права из става 1. овог члана обезбеђују се у буџету Републике Србије.

7) Бањско и климатско лечење

Члан 76.

Војни инвалид и корисник породичне инвалиднине по основу два или више пала борца имају право на бањско и климатско лечење.

Члан 77.

Бањско и климатско лечење, у смислу овог закона, јесте лечење које је неопходно као наставак лечења од болести које су индиковане за то лечење.

Члан 78.

Уговоре о бањском и климатском лечењу лица из члана 76. овог закона са здравственим и другим организацијама у којима се спроводи то лечење закључује Министарство.

Уговорима из става 1. овог члана нарочито се утврђују обим и квалитет задравствених и других услуга које те организације пружају корисницима, цене тих услуга и друга међусобна права и обавезе.

Уговори из става 1. овог члана не могу се закључити под неповољнијим условима од услова под којима се овакав вид здравствене заштите обезбеђује осигураницима по прописима у области здравства.

Трошкове коришћења бањског и климатског лечења Министарство исплаћује здравственим и другим организацијама у којима се спроводи то лечење.

Члан 79.

Бањско и климатско лечење спроводи се по посебном програму који доноси Министар.

Члан 80.

Министар доноси пропис о индикацијама и контраиндикацијама за бањско и климатско лечење лица из члана 63. овог закона, трајању тог лечења, начину остваривања тог права и основама на којима се израђује програм из става 4. овог члана.

 

8) Професионална рехабилитација, новчана помоћза време професионалне рехабилитације

Члан 81.

Право на професионалну рехабилитацијуима:

а)    војни инвалид;

б)    лице из чл. 12. овог закона коме није признато својство војног инвалида, ако оштећење његовог организма по основу оболења које представља основ за оцену инвалидитета износи најмање 30%.

Право из става 1. овог члана признаје се уколико се професионална рехабилитација не може остваривати по другом основу.

Члан 82.

Право на професионалну рехабилитацију спроводи се на начин и под условима који су предвиђени за обављање преквалификације или доквалификације инвалидних лица по поступку утврђеном посебним законом.

Члан 83.

Лице које се професионално рехабилитује има правоза време професионалне рехабилитацијена новчану помоћ у висини 20% од основа из члана 45. став 4. овог закона.

Новчана помоћ из става 1. овог члана не може се остварити уколико се може остварити по другом основу, као и уколико корисник права на професионалну рехабилитацију остварује право на месечно новчано примање по овом закону или новчану накнаду по основу незапослености по овом закону или по другом основу.

Корисницима новчане помоћи за време професионалне рехабилитацијеприпада накнада трошкова превоза, ако стално користе превозно средство до места где се врши рехабилитацијаи ако накнаду трошкова превоза не могу остварити по другом основу.

 

9) Инвалидски додатак

а) Инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу

Члан 84.

Ратни војни инвалид има право на инвалидски додатак док је у радном односу са пуним радним временом, ако му је износ месечне зараде мањи од износа просечне зараде у Републици Србији без пореза и доприноса из претходног месеца увећане за 20%.

Изузетно од става 1. овог члана, право на инвалидски додатак има и ратни војни инвалид који према налазу и мишљењу надлежне лекарске комисије има право да ради са скраћеним радним временом ако је војни инвалид или инвалид рада, односно жена која по прописима има право да ради са скраћеним радним временом због дојења или неговања детета.

Лице из става 1. овог члана има право на инвалидски додатак и за време привремене незапослености ако је у време престанка радног односа остваривало право на тај додатак у износу који му је припадао у последњем месецу пре престанка радног односа и то му право траје све док прима новчану накнаду по прописима о запошљавању.

За време привремене спречености за рад, лице из става 1. овог члана има право на инвалидски додатак у истом проценту у коме се за случај спречености за рад одређује накнада зараде.

Члан 85.

Право из члана 84. овог закона нема лице које је оснивач привредног друштва или које после оснивања приступи привредном друштву у својству ортака, комплементара, командитора, члана или акционара, лице које је оснивач или члан друге организације, лице које је предузетник, као и лице које обавља послове по основу уговора о делу, односно обавља послове по основу других уговора ако за извршен посао остварује накнаду.

Члан 86.

Инвалидски додатак из члана 84 овог закона одређује се у висини разлике између износа просечне зараде у Републици Србији без пореза и доприноса из претходног месеца увећане за 20% и износа зараде без пореза и доприноса коју је корисник остварио за рад у пуном радном времену у месецу за који се признаје право.

Зарада коју је корисник остварио у смислу става 1. овог члана не може бити мања од минималне зараде у Републици Србији.

Инвалидски додатак се одређује у аконтативном износу за први наредни месец по подношењу захтева, а коначно обрачунава по истеку сваког тромесечја, на основу зaраде коју је корисник остварио у том тромесечју.

Ако се при утврђивању инвалидског додатка у смислу става 1. овог члана установи да је на име аконтације инвалидског додатка у одређеном тромесечју исплаћено више од износа коначно утврђеног инвалидског додатка, односно да је зарада корисника остварена за тај период већа од основа за одређивање инвалидског додатка, разлика тих износа обуставља се приликом исплате инвалидског додатка за наредно или касније тромесечје, а најдаље до годину дана од истека тромесечја за које је кориснику исплаћено у већем износу.

 

б) Инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида

Члан 87.

Ратни војни инвалид од I до VII групе који није у радном односу, а способан је за рад, има право на инвалидски додатак под условом да:

1)      је пријављен организацији надлежној за послове запошљавања и да није одбио запослење обезбеђено посредством ове организације;

2)      уколико је био у радном односу, исти није престао његовом кривицом и није остварио отпремнину због престанка радног односа;

3)      није корисник пензије;

4)      није обвезник доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених,пољопривредника или по другом основу;

5)      не остварује накнаду за време незапослености по другом основу;

6)      не обавља послове по основу уговора о делу, односно да не обавља послове по основу других уговора ако за извршен посао остварује накнаду;

7)      није оснивач привредног друштва или да после оснивања није приступио привредном друштву у својству ортака, комплементара, командатора, члана или акционара, да није предузетник;

8)      није корисник права на месечно новчано примање по овом закону или другим прописима;

9)      да му радни однос није престао на основу писменог споразума са послодавцем на сопствену иницијативу или споразумним престанком радног односа, односно да није дошло до престанка обављања послова по основу уговора о раду или уговора о привременим или повременим пословима, његовим отказом или отказом уговора о раду или уговора о привременим или повременим пословима од стране послодавца због постојања оправданог разлога који се односи на понашење запосленог у складу са прописима о раду;

10)  да као незапослено лице није остварио право на исплату једнократне новчане накнаде, у случају самозапошљавања, односно субвенције за самозапошљавање.

Ратни војни инвалид од I до VII групе коме је радни однос престао без његове воље у случајевима у којима за то нису постојали оправдани разлози у смислу прописа о раду, а који је остварио отпремнину по прописима из области радних односа, уколико испуњава и друге услове прописане овим законом, може поново остварити право на накнаду за време незапослености по истеку онолико месеци колико се добија када се износ отпремнине подели са износом накнаде за време незапослености коју би остварио на дан исплате те отпремнине, рачунајући од дана исплате отпремнине.

 

Члан 88.

Инвалидски додатак из члана 87. овог закона одређује се у месечном износу од 60% од основа.

Члан 89.

Корисник инвалидског додатка из члана 87. овог закона коме је то право престало због запослења, а коме престане радни однос без његове кривице, може поново остварити то право уколико није остварио право на отпремнину и уколико испуњава услове прописане чланом 87. овог закона.

 

б) Инвалидски додатак ратних војних инвалида који су остварили пензију односно који су неспособни за рад

Члан 90.

Ратни војни инвалид од I до IV групе који је користио право на инвалидски додатак по члану 84. овог закона, по остваривању права на пензију по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, има право на инвалидски додатак у износу разлике између просечне пензије у Републици Србији из месеца који претходи исплати и остварене пензије.

Ратни војни инвалид од I до IV групе који је користио право на инвалидски додатак по члану 87. овог закона, који постане неспособан за рад или не испуњава услове да буде пријављен организацији надлежној за послове запошљавања због година живота, а није остварио право на пензију, уколико испуњава остале услове прописане чланом 87. став1. овог закона, има право на инвалидски додатак у износу просечне пензије у Републици Србији из месеца који претходи исплати.

Неспособност за рад у смислу става 2. овог члана одговара потпуном губитку радне способности по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, а утврђује се у поступку евидентирања незапослених лица у организацији надлежној за послове запошљавања.

Члан 91.

Право на инвалидски додатак из члана 90. овог закона може се остварити уколико од престанка радног односа до остваривања права на пензију (за случај из члана 90. став 1. овог закона), односно до оглашавања неспособним за рад или неиспуњавања услова за евиденцију незапосленог лица код организације надлежне за послове запошљавања (за случај из члана 90. став 2. овог закона) није прошло више од два месеца, као и уколико корисник испуњава и услове прописане чланом 87. тач. 4) до 8) овог закона.

Члан 92.

Инвалидски додатак из члана 90. став 1. овог закона одређује се у аконтативном износу за први наредни месец по подношењу захтева, а коначно обрачунава са 30. јуном и 31. децембром, након усклађивања износа пензија по прописима о пензијском и инвалидском осигурању коју је корисник остварио у том периоду.

Члан 93.

Ратни војни инвалид који прима пензију, а налази се у радном односу нема право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу, а право на инвалидски додатак ратних војних инвалида који су остварили пензију односно који су неспособни за рад му припада у износу разлике између основа за утврђивање овог права из збира остварене зараде и пензије.

Члан 94.

Министар прописује начин одређивања висине инвалидског додатка и вршења обрачуна средстава исплаћених на име инвалидског додатка, као и начин вођења евиденције и достављања извештаја о тим средствима.

10) Месечно новчано примање

Члан 95.

Право на месечно новчано примање имају борци, војни инвалиди, цивилни инвалиди рата, корисници породичне инвалиднине, чланови породица умрлих бораца, чланови породица умрлих цивилних инвалида рата и чланови породица цивилних жртава рата.

Члан 96.

Лице из члана 95. овог закона има право на месечно новчано примање под условом да је држављанин Републике Србије, да је материјално необезбеђен, да је неспособан за рад, да испуњава имовинске услове утврђене овим законом и да не остварује право на инвалидски додатак, новчану помоћ за време професионалне рехабилитације, стално месечно новчано примање или изузетно месечно новчано примање по овом закону.

Поред услова из става 1. овог члана, члан породице умрлог борца може остварити право на месечно новчано примање, ако је најмање годину дана пре смрти борца са њим живео у заједничком домаћинству и ако је самохран или ако је у време смрти борца са њим живео у заједничком домаћинству а умрли борац је за живота користио право на месечно новчано примање, по овом закону, односно аналогно право по прописима који престају да важе ступањем на снагу овог закона или му је аналогно право признато по прописима који су престали да важе сходно члану 5. Уставног закона о изменама и допунама Уставног закона за спровођење Устава Републике Србије («сл. Гласник РС», број 20/93).

Члан 97.

Материјално необезбеђеним, у смислу члана 96. овог закона, сматра се лице које није у радном односу, није оснивач привредног друштва или после оснивања није приступило привредном друштву у својству ортака, комплементара, командитора, члана или акционара, није оснивач или члан друге организације, не обавља самосталну делатност, односно није предузетник, и не остварује накнаду за време незапослености или новчане накнаде у вези са професионалном рехабилитацијом и новчано примање по прописима у области социјалне заштите, није се одрекао пензије и не остварује право власништва или плодоуживања на пољопривредном земљишту површине 10 или више хектара.

 

Члан 98.

Неспособним за рад, у смислу члана 96. став 1. овог закона, сматрају се:

1)        војни инвалиди од I до VI групе;

2)        лица старија од 65 године живота (мушкарци), односно 60 година живота (жене);

3)        лица код којих постоји потпун губитак радне способности у смислу прописа о    

       пензијском и инвалидском осигурању;

4)        деца до навршене 15. године живота и деца на школовању под условима из члана 48. став

     1. тачка 3) алинеја 2. овог закона, као и инвалидно дете;

5)        удове млађе од 50 година живота, односно удовци млађи од 60 године живота, који имају

       дете млађе од 15 година живота или старије инвалидно дете, ако се стара о детету и са

       којим живе у заједничком домаћинству.

 

Члан 99.

Оцена имовинских услова, у смислу члана 96. став 1. овог закона, врши се према износима новчаних примања корисника и чланова његовог домаћинства из године која претходи години у којој корисник остварује право на месечно новчано примање, односно према првом месецу по стицању новчаног примања, и важи од 01. априла текуће године до 31. марта наредне године.

Новчана примања која утичу на утврђивање износа месечног новчаног примања јесу: пензија, приход од пољопривреде, приход од покретне или непокретне имовине, приход од капитала, месечна новчана примања по прописима у области борачко-инвалидске заштите или заштите цивилних инвалида рата (осим права на додатак за негу) које остварују корисник или члан његовог домаћинства, зарада и остала новчана примања из радног односа, без пореза и доприноса, приход од власништва над привредним друштвом или друге доходовне организације, прихода од обављања самосталне делатности, односно предузетништва, накнада за време незапослености због престанка радног односа, накнада у вези са професионалном рехабилитацијом, материјална помоћ по прописима из социјалне заштите, отпремнина остварена због престанка радног односа ( стимулативна отпремнина, односно отпремнина остварена отказом запосленог).

Примања из става 2. овог члана утврђују се у висини просечног месечног износа.

Просечан месечни износ прихода по члану домаћинства утврђује се тако што се укупни месечни приходи корисника и чланова његовог домаћинства из става 2. овог члана поделе са бројем који чине корисник и чланови његовог домаћинства.

Уколико члану домаћинства који је у радном односу за одређени месец или период послодавац није исплатио зараду или је исплатио у мањем износу од износа минималне зараде у Републици Србији, при утврђивању права, као износ од утицаја на право узима се износ минималне зараде.

Ако је супружник корисника месечног новчаног примања запослен у иностранству код иностраног послодавца или тамо самостално обавља професионалну делатност, сматра се да месечни приход по члану домаћинства прелази имовинске цензусе из члана 102. став 5. овог закона.

Члан 100.

Приходом од пољопривреде и шумарства, у смислу овог закона, сматра се катастарски приход увећан 11 пута или стварни приход са земљишта на коме постоји право власништва, право коришћења или право плодоуживања.

Корисницима старијим од 65 година живота (мушкарци) односно 60 година живота (жене) катастарски приход није од утицаја на утврђивање износа месечног новчаног примања. Приходом од непокретне имовине, у смислу овог закона, сматрају се приходи које власник оствари издавањем у закуп или подзакуп непокретности (земљиште, стамбене и пословне зграде, делови тих зграда, станови, пословне просторије, гараже и др. ).

Приходом од покретне имовине, у смислу овог закона, сматрају се приходи које власник оствари давањем у закуп опреме, транспортних средстава и друге покретне имовине.

Приходом од капитала, у смислу овог закона, сматра се приход од дивиденди, камате и удела у добити.

Отпремнина остварена због престанка радног односа узима се као месечни приход у износу који се добије када се остварена отпремнина подели са 12 месеци.

Приход у смислу ст. 2, 3. и 4. овог члана јесте износ који служи као основица за обрачунавање пореза на доходак грађана.

 

Члан 101.

Чланови корисниковог домаћинства чија су примања од утицаја на остваривање права и на које се деле укупна примања јесу: супружник, деца (рођена у браку или ван брака, усвојена и пасторчад), родитељи, очух, маћеха или усвојитељ и чланови уже породице корисниковог детета, који са корисником живе у заједничком домаћинству.

Примања чланова уже породице корисниковог детета који са корисником живе у заједничком домаћинству нису од утицаја на остваривање права корисника, у ком случају се за ове чланове домаћинства не деле утицајна примања осталих чланова корисниковог домаћинства.

Заједничком домаћинством се, у смислу става 1. овог члана, сматра заједница живота, становања и трошења остварених прихода. Заједничким домаћинством се сматра и заједнички живот лица из става 1. овог члана у истом стану, односно у истој породичној кући или на истом пољопривредном газдинству.

Члан 102.

Основица месечног новчаног примања за кориснике чије домаћинство нема катастарски приход јесте 60% од просечне месечне зараде у Републици Србији из претходне године без пореза и доприноса.

 

Основицу месечног новчаног примања за кориснике чије домаћинство има катастарски приход представља 45% од просечне зараде из става 1. овог члана.

Корисницима чије домаћинство поседује пољопривредно земљиште са којег се не може утврдити катастарски приход тај приход се неће узимати у обзир, али ће се утврђивање износа месечног новчаног примања и у износу на њих применити основица из става 2. овог члана.

Имовински цензус за кориснике чије домаћинство поред катастарског прихода има и друга примања јесте 45% од просечне зараде из става 1. овог члана, а за кориснике чије домаћинство нема катастарски приход или као једини приход има катастарски приход који је мањи од 3% од просечне зараде из става 1. овог члана – 60% од просечне зараде из става 1. овог члана.

Члан 103.

Висина месечног новчаног примања за кориснике чије домаћинство нема примања износи 60% од просечне зараде из члана 102. став 1. овог закона ( пун износ месечног новчаног примања ).

Висина месечног новчаног примања за кориснике чије домаћинство има примања представља разлику између одговарајуће основице из члана 102. овог закона и просечног износа примања по члану домаћинства. ( умањен износ месечног новчаног примања ).

Укупна месечна примања по члану домаћинства која су мања од 3% од просечне зараде из члана 102. став 1. овог закона не узимају се у обзир.

Висина месечног новчаног примања која се кориснику исплаћује не може бити мања од 5% од просечне зараде из члана 102. став 1. овог закона.

Члан 104.

Самохраном лицу – кориснику месечног новчаног примања припада повећање износа месечног новчаног примања у висини од 30% од просечне зараде из члана 102. став 1. овог закона.

Самохраним лицем, у смислу овог закона, сматра се корисник који у домаћинству нема чланове уже породице (супружник и деца) и родитеље, способне за рад, нити у домаћинству или ван домаћинства има чланове уже породице или родитеље који остварују примања из члана 99. став 2. овог закона.

Члан 105.

Ако корисник испуњава услове за остваривање права на месечно новчано примање по више основа, припада му износ месечног новчаног примања само по једном основу.

Члан 106.

Ако два или више сауживаоца породичне инвалиднине испуњавају услове за остваривање права на месечно новчано примање, ово право остварују као сауживаоци месечног новчаног примања.

Супружник и деца као сауживаоци породичне инвалиднине – с једне стране, односно родитељи као сауживаоци породичне инвалиднине – с друге стране, право на месечно новчано примање остварују као сауживаоци. Корисницима више инвалиднина припада једно месечно новчано примање.

Уколико супружник и деца с једне стране, односно родитељи с друге стране живе у истом домаћинству, остварују једно месечно новчано примање као сауживаоци. Уколико не живе у заједничком домаћинству, месечно новчано примање остварују независно једни од других.

Ако право на месечно новчано примање остварују чланови уже породице умрлог борца, умрлог цивилног инвалида рата, односно цивилне жртве рата, родитељи, очух, маћеха и усвојитељ не могу користити право на месечно новчано примање.

 

Члан 107.

Износ месечног новчаног примања за сауживаоце утврђује се тако што се месечно новчано примање из чл. 103. и 104. овог закона, у најповољнијем износу за једног од сауживаоца, повећава за 50% за сваког од осталих сауживалаца, а највише до четири корисника. Овако утврђен износ месечног новчаног примања сауживаоцима припада у једнаким деловима, ако сауживаоци месечног новчаног примања живе у једном домаћинству.

Сваком сауживаоцу месечног новчаног примања који не живе у истом домаћинству (разведени родитељи, деца рођена у браку и ван брака и др. ) припада износ месечног новчаног примања који би му припадао као самосталном кориснику, с тим да збир тих износа не може прећи износ утврђеног по ставу 1. овог члана. Ако је збир тих износа већи, месечно новчано примање припада сваком сауживаоцу у сразмери са износом који би му припадао као самосталном корисснику.

Право на месечно новчано примање утврђује се на начи предвиђен у ставу 1. овог члана и у члану 106. овог закона.

Право на месечно новчано примање не припада сауживаоцу из става 2. овог члана чија примања прелазе имовински цензус из члана 102. став 4. овог закона.

Кориснику месечног новчаног примања који се налази на лечењу у стационарној здравственој организацији, ако не издржава чланове уже породице исплаћује се месечно новчано примање за првих 30 дана лечења у несмањеном износу, а за лечење преко 30 дана — 50% од оствареног примања. Ако издржава чланове уже породице, исплата наведеног права врши се у несмањном износу, без обзира на трајање лечења.

Ако се један сауживалац месечног новчаног примања налази на лечењу у стационарној здравственој организацији, осталимс сауживаоцима исплаћује се припадајући део без повећања примања за сауживаоца.

11. Накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите

Члан 108.

Корисник месечног новчаног примања по овом закону, који остварује додатак за негу или је самохрани корисник, који је због неспособности за самосталан живот смештен у одговарајућу установу социјалне заштите, има право на накнаду трошкова смештаја у ту установу.

Право из става 1. овог члана припадају кориснику уколико та права не може остварити по другом правном основу.

Члан 109.

Накнада из члана 108. овог закона утврђује се у износу разлике између цене смештаја и укупног износа свих примања која корисник остварује по овом закону - умањених за 25%.

Уколико су примања корисника из става 1. овог члана, након умањења за 25%, већа од цене тих трошкова, право на накнаду трошкова у установе социјалне заштите се не признаје, већ се примањима корисника исплаћују трошкови смештаја, а корисник остварује право на остатак тих примања.

Кориснику који се због неспособности за самосталан живот налази у стационарној здравственој установи или у установи социјалне заштите, где су му плаћени трошкови смештаја по другом правном основу и његових укупних примања признатих по овом закону, с тим да износ разлике не може бити мањи од 25% од тих примања.

 

12) Новчана накнада за набавку путничкгог моторног возила

Члан 110.

Војни инвалид коме је својство војног инвалида I групе признато трајнозбог ампутације или тешких оштећења доњихи горњихекстремитета изједначених са ампутацијом тих екстремитета или због губитка вида на оба ока има право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила.

Члан 111.

Право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила кориснику припада сваких осам година.

Члан 112.

Новчана накнада за набавку путничког моторног возила утврђује се у висини произвођачке цене моторног возила увећане за износ пореза на додату вредност.

Члан 113.

Министар прописује оштећења организма по основу којих се може остварити право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила и врсту возила у односу на које ће утврђивати износ накнаде.

13) Накнада трошкова путовања

Члан 114.

Трошкове путовања чине трошкови превоза у унутрашњем саобраћају железницом или аутобусом и дневница.

Право на накнаду трошкова путовања има:

1) лице о чијем праву надлежни орган одлучује по службеној дужности, а које је упућено у друго место ради прегледа пред лекарском комисијом, или је упућено у здравствену установу ради медицинског испитивања у вези са остваривањем права по овом закону;

2) лице које је поднело захтев за признавање права по овом закону, ако му се коначним решењем призна право;

3) пратилац лица из тач. 1) и 2) овог члана, ако се одлучује о праву на додатак за негу;

4) пратилац детета до навршене 18. године живота и иналидног детета.

Члан 115.

Лице са пребивалиштем ван територије Републике Србије има право на трошкове путовања само на релацији правца превоза од места боравка по доласку у земљи и то на дан када је упућен на преглед пред лекарском комисијом – до места где је преглед извршен.

Лице из става 1. овог члана које путовање обави сопственим превозом има право на накнаду трошкова превоза у висини цене аутобуске карте на најкраћој релацији од полазног до упутног места.

Члан 116.

Трошкови превоза признају се у стварним износима, а дневница за време путовања и боравка у другом месту у висини дневнице за службена путовања по прописима о накнадама и другим примањима запослених у државним органима, без права на трошкове ноћења.

Члан 117.

Министар прописује начин остваривања права на накнаду трошкова путовања.

14) Бесплатна и повлашћена вожња

Члан 118.

Право на повлашћену вожњу уз повластицу од 75% од редовне цене у унутрашњем саобраћају железницом (први разред) или аутобусом, годишње имају:

-војни инвалиди – за три путовања;

-цивилни инвалиди рата – за три путовања;

-корисникупородичне инвалиднине – за два путовања.

Члан 119.

Корисник породичне инвалиднине са пребивалиштем на територији Републике Србије има право на једно бесплатно путовање годишње у унутрашњем саобраћају, као и у саобраћају на територијама републикама бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије железницом (први разред) или аутобусом, ради обиласка гроба палог борца по коме су му призната права по овом закону, ако борац није сахрањен у месту пребивалишта корисника породичне инвалиднине.

Корисник породичне инвалиднине има право на једно бесплатно путовање, када користи право из става 1. овог члана, и за пратиоца, ако му је по налазу лекарске комисије потребан пратилац за време путовања.

Члан 120.

Под једним путовањем, у смислу чл. 118 и 119. овог закона, подразумева се одлазак из полазног места у упутно место (вожња у одласку) и повратак из упутног места у полазно место или које друго место (вожња у повратку).

Члан 121.

Војни инвалид и цивилни инвалид рата од I до IV групе, као и корисник породичне инвалиднине по палом борцу, коме је признато право на додатак за негу или коме је по налазу лекарске комисије потребан пратилац за време путовања, има право на бесплатно путовање и за пратиоца кад користи повлашћену вожњу по овом закону.

Члан 122.

Министар прописује начин остваривања и коришћења права на бесплатну и повлашћену вожњу.

15) Помоћ у случају смрти

а) Једнократна помоћ у случају смрти корисника

Члан 123.

У случају смрти војног инвалида, цивилног инвалида рата, корисника породичне инвалиднине и корисника права на месечно новчано примање, члан домаћинства са којим је то лице живело последњу годину живота, има право на једнократну помоћ у висини двоструког износа основа из члана 45. став 2. овог закона.

 

Члан 124.

б) Накнада трошкова ексхумације палог борца.

Члан уже породице палог борца који је сносио трошкове идентификације и есхумације, као и превоз посмртних остатака до места сахране палог борца, има право на накнаду тих трошкова — уколико нису остварени по другом правном основу.

Члан 125.

в) Накнада трошкова сахране

Члан уже породице палог борца који је сносио трошкове сахране палог борца и војника погинулог односно умрлог за време добровољног вршења војне службе у Војсци, има право на накнаду трошкова сахране у двоструком износу од основа.

Накнада трошкова сахране лица из става 1. овог члана остварена по другом правном основу не утиче на остваривање овог права.

Члан 126.

Лица из члана 125. став 1. овог закона сахрањују се уз војне почасти, уколико породица благовремено обавести надлежну јединицу Војске – која обезбеђује одговарајуће војне почасти.

       Члан 127.

г) Накнада трошкова за изградњу надгробног споменика

 

Члан уже породице палог борца и породица војника погинулог или умрлог за време добровољног вршења војне службе у Војсци има право на накнаду трошкова изградње надгробног споменика палом борцу, односно војнику у висини основа из члана 45. став 2. овог закона, уколико то право не може да оствари по другом основу.

Породица палог борца, односно војника погинулог или умрлог на одслужењу редовног војног рока која је овакву накнаду остварила по другом основу у висини мањој од износа из става 1. овог члана има право на разлику тих износа.

Право на накнаду из ст. 1. и 2. овог члана нема члан уже породице несталог борца.

Право на накнаду из ст. 1. и 2. овог члана има члан породице из става 1. овог члана који је сносио трошкове сахране палог борца, односно погинулог или умрлог војника.

Члан 128.

Министар прописује висину трошкова из чл. 124. и 125. овог закона, као и начин остваривања права прописаних одредбама чл. 124. до 127. овог закона.

Глава IV

УДРУЖЕЊА

Члан 129.

Ради унапређивања положаја и бриге о материјалној и социјалној сигурности корисника права по овом закону, неговања традиција ослободилачких ратова Србије и остваривања сарадње са сродним националним и међународним организацијама, могу се оснивати удружења бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и корисника породичне инвалиднине, и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, у складу са законом којим се уређују удружења.

Члан 130.

Средства за финансирање програма и циљева, као и рада и активности репрезентативних удружења из члана 129. овог закона основаних за територију Републике Србије обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Репрезентативним удружењем у смислу става 1. овог члана сматра се удружење које испуњава следеће услове:

1.)    да је уписано у регистар надлежног органа- без услова и ограничења;

2.)    да је регистровано најмање три године уназад од подношења захтева за финансирање;

3.)    да делује на територији Републике Србије;

4.)    да претежан број чланова у оквиру одговарајуће интересне групе за које је основано (50%+1);

5.)    да своју делатност остварује преко регистрованих општинских одбора на подручју најмање две трећине општина на територији Републике Србије;

6.)    да евиденцију чланства води у електронском облику (у којој ће, поред осталих података, бити садржан и податак о јединственом матичном броју грађана и датуму учлањења);

7.)    да одржава изборне скупштине у складу са статутом удружења;

8.)    да до краја текуће године доноси годишњи план за наредну годину, из кога се виде посебни програми и планиране активности, редовни и текући послови удружења и начин рада.

Изузетно од става 2. тачке 5. овог члана, репрезентативност удружења коме је основна делатност неговање традиција ослободилачких ратова Србије, односно заштита и права и интереса породица палих бораца, цивилних инвалида рата и цивилних жртава рата, утврђује се само по претежном броју укупно регистрованих чланова свих удружења која региструју ову групу чланства.

Удружења су у обавези да наменски користе добијена средства у складу са одобреним програмом рада и финансијским планом.

Удружења су у обавези да, на захтев Министарства, подносе извештаје о утрошку одобрених средстава и достављају и друге извештаје и податке везане за њихово финансирање и рад.

 

Члан 131.

Репрезентативна удружења оснивају Заједничко тело репрезентативних удружења из области борачко-инвалидске заштите и неговања традиције ослободилачких ратова Србије, преко кога

на основу ставова заузетих већином гласова, остварују сарадњу са надлежним државним органима.

Састав, надлежност и начин рада Заједничког тела из става 1. овог члана споразумом уређују репрезентативна удружења. Овај споразум закључиће се на основу захтева министра или на захтев најмање два репрезентативна удружења.

Број чланова у оквиру одређене групе чланства утврђује се на основу службених података којима располаже Министарство и података добијених од стране свих регистрованих удружења.

 

Члан 132.

Решење о утврђивању репрезентативности удружења- ако су испуњени услови из члана 130. овог закона, решење о одбијању захтева- ако удружење не испуњава прописане услове о репрезентативности, односно решење о губитку репрезентативности- ако удружење престане да испуњава прописане услове о репрезентативности, доноси министар.

Против решења из става 1. овог члана може се покренути управни спор.

 

Члан 133.

Министар прописује врсту делатности удружења из члана 129. овог закона, укупан број чланова у оквиру одређене интересне групе- на основу података добијених од стране свих регистрованих удружења, као и основне податке које треба да садрже евиденције чланства удружења, ближе услове, критеријуме и начин утврђивања репрезентативности удружења и финансирања репрезентативних удружења.

 

Глава V

ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА

1. Захтев

Члан 134.

Права по овом закону остварују се по поднетом захтеву.

Својства борца по овом закону утврђује се по поднетом захтеву.

Легитимација за бесплатну и повлашћену вожњу, легитимација борца, легитимација ратног војног инвалида, легитимација мирнодопског војног инвалид и легитимација родитеља, супружника и детета палог борца издаје се по поднетом захтеву.

Члан 135.

Уз захтеве за признавање права прописааних овим законом подносе се само оригинални доказио којима подносилац захтева располаже, а којима се утврђује постојање услова за њихово признавање.

У току поступка, странци се наведени докази могу давати само на увид или омогућити препис у присуству овлашћеног лица.

Уколиков подносилац захтева не располаже доказом из става 1. овог члана или се до таквог доказа не може доћи на други начин, захтев ће се одбити.

Члан 136.

Захтев за признавање својства борца из члана 4. овог закона за лице које није у животу, може поднети само члан његове уже породице из члана 26. став 1. овог закона који испуњава услове прописане овим законом за остваривање права на месечно новчано примање, о чему се решава као о претходном питању.

Члан 137.

Захтев за признавање права по овом закону по основу оштећења организма насталог због ране, повреде или озледе подносиоца захтева, односно погибије или смрти члана породице, може се поднети без рока ограничења.

Захтев за признавање права по овом закону по основу оштећења организма насталог због болести може се поднети у прописаном року.

Члан 138.

Захтев за признавање својства ратног војног инвалида по основу оштећења организма насталог услед болести задобијене под околностима из чл. 4. и 7. овог закона поднет по истеку пет година од престанка тих околности неће се узимати у поступак.

Изузетно од става 1. овог члана, захтев за признавање својства ратног војног инвалида по основу оштећења организма насталог услед болести задобијене под околностима из члана 4. тачка 4. овог закона узеће се у поступак ако је поднет у року од шест месеци по ступању на снагу овог закона.

Члан 139.

Захтев за признавање својства мирнодопског војног инвалида по основу оштећења организма насталог услед болести задобијене под околностима из члана 12. овог закона поднет по истеку пет година од дана отпуштања из Војске – неће се узимати у поступак.

Члан 140.

Изузетно од чл. 138. и 139. овог закона, захтев за признавање својства војног инвалида по основу оштећења организма које је последица радиоактивног зрачења задобијеног под околностима из чл. 4, 7. и 12. овог закона, може се поднети и по истеку рока од пет година.

Члан 141.

Рок из члана 138. став 1. и члана 139. овог закона примениће се и у случајевима поновљених захтева ако су претходни захтеви за признавање својства војног инвалида поднети у року од пет година али су негативно решени због неиспуњавања услова прописаних законом за стицање тог својства због недовољног процента војног инвалидитета.

Члан 142.

Захтев за признавање права на породичну инвалиднину по основу лица које је умрло од болести задобијене под околностима из чл. 4, 7. и 12. овог закона поднет по истеку пет година од дана престанка тих околности – неће се узимати у поступак.

Изузетно од става 1. овог члана, захтев за признавање права на породичну инвалиднину по основу лица које је умрло од болести задобијене под околностима из члана 4. тачка 4. овог закона узеће се у поступак ако је поднет у року од шест месеци по ступању на снагу овог закона.

Члан 143.

Захтеви држављана Републике Србије за признавање права у области заштите цивилних инвалида рата по основу ране, повреде или озледе задобијене ван територије Републике Србије, као и захтеви чланова породице лица погинулих под овим околностима, неће се узимати у поступак, осим за лица из члана 20. тачка 2. овог закона.

2. Почетак остваривања права

Члан 144.

Право на личну инвалиднину, породичну инвалиднину, додатак за негу, ортопедски додатак, инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида, инвалидски додатак ратног војног инвалида који је радно неспособан а није остварио пензију, месечно новчано примање и накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите, припадају од првог дана наредног месеца по поднетом захтеву.

Право на инвалидски додатак запосленог ратног војног инвалида и право на инвалидски додатак ратног војног инвалида који је остварио пензију припадају после првог дана наредног месеца по подношењу захтева само за месеце у којима постоји разлика између основа за признавање права и остварене пензије.

Право на здравствену заштиту, медицинско-техничка помагала, бањско и климатско лечење, професионалну рехабилитацију, новчане накнаде за време професионалне рехабилитације, новчану накнаду за набавку путничког моторног возила и помоћ у случају смрти припадају од дана када је решење којим је право признато постало коначно.

Право на накнаду трошкова путовања припадају од дана овере обрачуна по налогу за одобрено путовање.

Право на бесплатну и повлашћену вожњу припада од 01. јануара наредне године по подношењу захтева, а остварује се на основу легитимације за бесплатну и повлашћену вожњу.

Изузетно од става 1. овог члана, ако је захтев за признавање права на додатак за негу, ортопедски додатак, инвалидски додатак и месечно новчано примање - која се остварују по основу признатог права на личну инвалиднину, односно породичну инвалиднину, поднет пре признавања права на личну инвалиднину, односно породичну инвалиднину, та права припадају од дана када је коначним решењем признато својство војног инвалида или својство цивилног инвалида, односно право на породичну инвалиднину. Захтев за признавање других права, у овом случају, ће се одбити.

Мирнодопски војни инвалид који стекне права по овом закону по основу болести и ужива их најмање пет година, па се после тога стање побољша и проценат инвалидитета смањи испод процента одређеног у члану 8. ст. 1. и 2. овог закона, задржава својство мирнодопског војног инвалида и користи права према смањеном проценту инвалидитета, под условом да утврђено оштећење организма није мање од 20%.

Војни инвалид користи здравствену заштиту по овом закону и за време од три месеца од дана престанка својства војног инвалида. Војни инвалид коме је војни инвалидитет утврђен привремено користи здравствену заштиту по овом закону и за време од три месеца по истеку последњег дана периода за који је војни инвалидитет утврђен привремено.

Члан породице војног инвалида који је остварио право на здравствену заштиту по овом закону користи здравствену заштиту и за време од три месеца од дана престанка својства војног инвалида, односно од дана смрти војног инвалида.

Члан 145.

Изузетно од члана 144. став 6. овог закона, ако је захтев за признавање права на месечно новчано примање – које се утврђује по основу признатог својства борца, односно утврђеног посебног пензијског стажа за време проведено у рату или у оружаним акцијама, поднет пре признатог својства борца, односно утврђеног посебног пензијског стажа, права припадају од првог дана наредног месеца од дана доношења коначног решења којим је признато својство борца, односно утврђен посебан пензијски стаж.

 

3. Коришћење права

Члан 146.

Права по овом закону јесу лична права и не могу се преносити на друга лица, осим у случају из члана 109. овог закона.

Члан 147.

Новчана примања права по овом закону која се утврђују у месечним износима припадају до истека месеца у коме престају услови за њихово даље остваривање.

Члан 148.

Новчана примања права по овом закону која се утврђују у месечним износима, доспевају првог дана у месецу, а исплаћују се по истеку месеца за који се врши исплата.

Члан 149.

Права из члана 45. став 1. овог закона, осим права на додатак за негу, могу бити предмет извршења или обезбеђења у складу са прописима којима се уређује област извршења и обезбеђења.

Члан 150.

Новчана примања права по овом закону која се признају у месечним износима могу се исплаћивати корисницима док имају једино пребивалиште, или једино место боравка на територији Републике Србије и три месеца по напуштању територије Републике Србије. Поновна исплата ових права може се успоставити од првог дана наредног месеца по пријави јединог боравка у Републици Србији.

Остала права по овом закону могу се исплаћивати односно остваривати само ако корисник има једино пребивалиште односно место боравка на територији Републике Србије.

Корисницима који бораве ван територија Републике Србије више од три месеца, исплата месечних новчаних примања права обуставља се решењем.

Месечна новчана примања права која су обустављена док су корисници боравили ван територије Републике Србије не могу се накнадно исплатити.

Изузетно од става 1. овог члана право на личну инвалиднину, додатак за негу, ортопедски додатак и право на породичну инвалиднину може се исплаћивати без прекида војном инвалиду, односно кориснику породичне инвалиднине који има пребивалиште или место боравка у иностранству дуже од три месеца уколико редовно доставља доказе из чл. 184. и 185. став 1. овог закона. Исплата се може вршити према избору корисника – преко рачуна који корисник отвори у земљи или иностранству. Изузетно од овога, ратном војном инвалиду коме је то својство признато применом члана 9. овог закона исплата личне инвалиднине може се вршити и ако нема држављанство Републике Србије.

Кориснику породичне инвалиднине и права на месечно новчано примање коме, након остваривања ових права, престане држављанство Републике Србије, престају права призната по овом закону, даном престанка држављанства Републике Србије.

Члан 151.

У случају смрти корисника, призната права обрачунавају се закључно са задњим даном у месецу у којем је корисник умро.

Износи признатих права који нису исплаћени због смрти корисника исплатиће се оглашеним наследницима, осим уколико се ради о неисплаћеним правима из задња два месеца пре смрти- која припадају лицу које има право на једнократну помоћ у случају смрти тог корисника по овом закону.

4. Промене од утицаја на остваривање права

Члан 152.

Права призната по овом закону могу се користити док постоје услови за коришћење тих права прописаних овим законом, ако овим законом није другачије прописано.

Права призната по овом закону престају престанком испуњавања било ког услова за њихово признање, ако овим законом није другачије прописано.

Члан 153.

Корисник права прописаних овим законом дужан је да надлежном органу пријави промене које утичу на коришћење и престанак тих права у року од 15 дана од дана настанка промене.

Промене које утичу на губитак или смањење права по овом закону (промене у приходима, саставу домаћинства, школовању и др. ) производе правно дејство од првог дана наредног месеца после настанка промене, а промене које утичу на повећање права производе правно дејство од првог дана наредног месеца после подношења захтева.

Отуђење непокретне имовине и престанак права плодоуживања, у смислу овог закона, настаје даном уписа промене у јавну књигу о евиденцији непокретности и правима на њима.

5. Сметње за остваривање и коришћење права

Члан 154.

Права утврђена овим законом не могу стећи:

1)    лица која су пребегла непријатељу, или су побегла из војске или са војне дужности, или су сарађивала са непријатељем;

2)    лица која су се сама ранила или повредила ради избегавања војне дужности;

3)    лица осуђена за кривична дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије и кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, правноснажнoм судском пресудом надлежног суда у Републици Србији.

Права прописана овим законом немају чланови породице лица из става 1. овог члана.

Члан 155.

Правноснажна судска пресуда којом су лица из члана 4. тачка 4. овог закона и чланови њихових породица осуђени због учешћа у борбама против партизанских одреда, Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, представља сметњу у смислу члана 154, осим уколико је оваква пресуда стављена ван снаге у поступку спроведеном по прописима о рехабилитацији ових лица.

Члан 156.

Права по овом закону губи корисник који је осуђен правноснажном судском пресудом због дела предвиђених у члану 154. став 1. овог закона.

Права по овом закону губи и члан породице лица из става 1. овог члана.

Члан 157.

Право на породичну инвалиднину и право на месечно новчано примање супружника погинулог или умрлог борца, цивилне жртве рата, односно умрлог цивилног инвалида рата, и остала права по овом закону, не може остварити, а ако их је остварио она трајно престају супружнику склапањем новог брака, рођењем ванбрачног детета или заснивањем ванбрачне заједнице утврђене решењем надлежног органа социјалне заштите, осим ако су та права остварена по основу неспособности за рад настале пре навршених година живота према којима се по овом закону лице сматра неспособним за рад.

Права из става 1. овог члана не може остварити, а ако их је остварио она престају супружнику који се не стара о деци са којом би требао да користи право. Ако настави да се стара о деци за време док деца користе права – може наставити да користи призната права.

Права из става 1. овог члана не може остварити, а ако их је остварио она престају родитељу који је правноснажном судском одлуком потпуно лишен родитељског права или је лишен права на чување и подизање, односно васпитавање детета по основу кога су му призната права.

Члан 158.

Ако војни инвалид, односно цивилни инвалид рата, за исто оштећење организма, има право на новчану накнаду за телесно оштећење по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, може користити то право или право на личну инвалиднину по овом закону.

Члан 159.

Корисник права на додатак за негу по овом закону који истовремено испуњава услове за стицање права на додатак за помоћ и негу, односно новчану накнаду на име неге по другом закону -може користити то право по другом закону или право на додатак за негу по овом закону.

Члан 160.

Кориснику месечног новчаног примања који се налази на издржавању казне затвора не припада право на месечно новчано примање, као ни друга права изведена из тог права, док се налази на издржавању казне, осим ако издржава чланове уже породице у ком случају му припада 50% од износа месечног новчаног примања до шест месеци од дана ступања на издржавање казне.

Члан 161.

Право по овом закону не може стећи корисник који је по истом чињеничном основу стекао исто или слично право у страној држави или уколико се истог одрекао ради ради остваривања права у Републици Србији.

Члан 162.

Војни инвалид и корисник породичне инвалиднине који по истом основу остварују право на личну инвалиднину, односно породичну инвалиднину у другој држави, не може то право остваривати у Републици Србији, без обзира на пребивалиште и држављанство корисника.

Накнадно одрицање од права признатог у другој држави не ствара услов за остваривање права у Републици Србији.

6) Престанак права

Члан 163.

Право на породичну инвалиднину и остала права по овом закону престају лицу из члана 48. став 1. тачка 3) овог закона даном заснивања радног односа, оснивања привредног друштва, приступања привредном друштву у својству ортака, комплементара, командитора, члана или акционара, оснивања друге организације, односно даном уписа предузетника у регистар.

Кориснику породичне инвалиднине који је право на породичну инвалиднину остварио по основу неспособности за рад престају права по овом закону даном заснивања радног односа, оснивања привредног друштва, приступања привредном друштву у својству ортака, комплементара, командитора, члана или акционара, оснивања друге организације, односно даном уписа предузетника у регистар, осим супружнику који испуњава услове у погледу година живота за остваривање права на породичну инвалиднину.

Право на инвалидски додатак из члана 87. овог закона престаје даном брисања из евиденције незапослених лица организације надлежне за послове запошљавања, заснивања радног односа, остваривања пензије, оснивања привредног друштва, приступања привредном друштву у својству ортака, комплементара, командитора, члана или акционара, оснивања друге организације, даном уписа предузетника у регистар, даном наступања обавезе плаћања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање пољопривредника, даном када наврши године живота које су прописима из области радних односа утврђене као горња граница до које може остати у радном односу, као и у случају одбијања запослења обезбеђеног посредством организације надлежне за послове запошљавања.

Право на инвалидски додатак незапосленог војног инвалида, право на инвалидски додатак ратног војног инвалида који је остварио пензију или је неспособан за рад, престаје даном престанка испуњавања било ког услова прописаних за њихово остваривање.

Право на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида, право на инвалидски додатак ратног војног инвалида неспособног за рад, односно право на инвалидски додатак ратног војног инвалида који је остварио пензију, не може с поново признати кориснику коме је оно престало због заснивања радног односа, одбијања запослења обезбеђеног посредством организације надлежне за послове запошљавања или настанка неког од случајева из члана 87. став 1. 7) и 8) овог закона.

Изузетно од става 5 овог члана корисник коме је право на инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида престало због запослења или почетка обављања послова по основу уговора о привременим и повременим пословима, а коме засновани радни однос, односно обављање послова по основу уговора о привременим и повременим пословима није престао његовим отказом или отказом од стране послодавца због постојања оправданих разлога који се односе на понашање запосленог у складу са прописима о раду, може поново остварити то право уколико није остварио право из члана 87. став1.тач.4), 5),6) и 9) овог закона, а уколико је остварио право на отпремнину због престанка радног односа да је протекао рок из члана 87. став 2. овог закона под условима да уколико испуњава и остале услове прописане чланом 87. став 1. овог закона.

 

Члан 164.

Право по овом закону трајно престају кориснику који је права остварио преваром надлежних органа тиме што је прикрио битне чињенице у погледу основа и услова за остваривање права или подношењем лажних доказа или исправа.

 

Глава VI

ПОСТУПАК ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА

Члан 165.

У поступку остваривања права по овом закону примењују се одредбе закона којим се уређује општи управни поступак, ако овим законом није другачије одређено.

Члан 166.

У поступку остваривања права по овом закону обезбеђује се двостепеност у управном поступку и управном спору.

Члан 167.

У поступку за остваривање права по овом закону допуштена је ревизија првостепених решења којима се признају права.

Против решења донетог по жалби, као и против решења донетог у вршењу ревизије, може се водити управни спор.

 

1. Надлежност за решавање у првостепеном
управном поступку

Члан 168.

О правима из овог закона у првом степену решава општинска, односно градска управа (у даљем тексту: првостепени орган).

О правима из овог закона у другом степену решава и врши ревизију решења донетих у првом степену министарство надлежно за послове борачко-инвалидске заштите (у даљем тексту: Министарство).

Послове из става 1. овог члана општинска, односно градска управа, обављају као поверене.

Члан 169.

Кад захтев поднесе лице са местом пребивалишта ван територије Републике Србије, надлежни првостепени орган биће градска управа града Новог Сада (за лица са територије Републике Хрватске), општинска управа општине Вршац (за лица са територије Републике Румуније) и градска управа града Београда (за лица из осталих земаља).

Изузетно од става 1. овог члана, за кориснике који имају пребивалиште ван територије Републике Србије, а о чијем праву је одлучивано на територији Републике Србије, орган који је одлучивао по овом закону до дана када је корисник променио пребивалиште задржава надлежност.

 

Члан 170.

Својство борца из члана 5. став 1. овог закона, решењем донетим по одредбама закона којим се уређује општи управни поступак, утврђује орган из члана 168. ст. 1. и 2. овог закона.

Члан 171.

Скупштина општине, односно града, именује комисију за давање мишљења о остваривању права из области борачко-инвалидске заштите припадника Југословенске војске у отаџбини.

Општинске, односно градске комисије из става 1. овог члана, на захтев органа надлежних за одлучивање о правима у области борачко-инвалидске заштите, дају мишљење о признавању својства борца из члана 4. тачка 4. овог закона, као и признавању својства ратног војног инвалида, односно права на породичну инвалиднину по основу околности из члана 4. тачка 4. овог закона. Мишљење ових комисија не обавезује надлежни орган у погледу начина решавања управне ствари.

У случајевима у којима се утврди непостојање изричито прописаних формалних доказа за признавање својства борца из члана 4. тачка 4. овог закона, као и за признавање својства ратног војног инвалида, односно права на породичну инвалиднину по основу околности из члана 4. тачка 4. овог закона, о захтеву за признавање тих права се може одлучити и без мишљења комисија из става 2. овог члана.

 

Члан 172.

Инвалидитет, додатак за негу, ортопедски додатак, право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила, неспособност за рад као услов за остваривање права по овом закону, чињеница да је болест, односно смрт у узрочној вези са вршењем војне службе, чињеница да је војном инвалиду медицинско-техничко помагало признато по основу по коме му је признато својство војног инвалида, као и потреба за бањским и климатским лечењем, утврђују се на основу налаза и мишљења лекарских комисија и то:

1)    лекарске комисије која даје налаз и мишљење органу који у првом степену решава о правима по овом закону (у даљем тексту: првостепена лекарска комисија), коју чине три лекара специјалиста;

2)    лекарске комисије која даје налаз и мишљење органу који у другом степену решава о правима по овом закону (у даљем тексту: другостепена лекарска комисија), коју чине пет лекара специјалиста;

3)    лекарске комисије која даје мишљење о настанку вероватноће промене процента инвалидитета (у даљем тексту: посебна лекарска комисија), коју чине три лекара специјалиста;

4)    комисије за преиспитивање правилности налаза и мишљења лекарских комисија за преглед лица обухваћених Законом о борачко-инвалидској заштити (у даљем тексту: Комисија вештака), коју чине пет лекара специјалиста и два дипломирана правника.

Чланови лекарских комисија из става 1. овог члана имају заменике.

Лекарске комисије из става 1. овог члана имају секретара и заменика секретара који се именују из реда запослених у Министарству, општинској односно градској управи, према седишту лекарске комисије.

Чланове и заменике лекарских комисија и секретаре лекарских комисија именује Министар, који одређује седиште и подручје њиховог рада, као и висину накнада за рад чланова комисија.

Другостепена лекарска комисија и Посебна лекарска комисија имају седиште у Београду.

Комисија вештака именују се за територију целе Републике и има седиште у Београду.

Преосталу радну способност у смислу овог закона, односно потпуну неспособност за рад у смислу овог закона, утврђују надлежне лекарске комисије при организацији надлежној за послове запошљавања у поступку евидентирања незапослених лица, односно у поступку њиховог брисања из ове евиденције због тога што су постали потпуно неспособни за рад.

Министар прописује начин рада лекарских комисија у поступку за остваривање права по овом закону.

Члан 173.

Ако је медицинска документација на основу које надлежна лекарска комисија из члана 172. став 1. овог закона даје налаз и мишљење непотпуна, противречна или се појави основана сумња у њену тачност, та комисија може лице на које се та документација односи упутити на додатно специјалистичко испитивање.

Уколико лице из става 1. овог члана одбије да с подвргне додатном специјалистичком испитивању, поступак по његовом захтеву ће се обуставити.

Министар одређује установе у којима ће се вршити додатно специјалистичко испитивање из става 1. овог члана, као и начин и поступак спровођења тог испитивања.

Члан 174.

Уверење о ослобађању од плаћања трошкова коришћења здравствене заштите, легитимацију за остваривање права на бесплатну и повлашћену вожњу војних инвалида, цивилних инвалида рата и корисника породичне инвалиднине, легитимацију борца, легитимацију ратног војног инвалида и легитимацију мирнодопског војног инвалида, родитеља супружника и дете палог борца издаје надлежни орган који у првом степену решава о правима по овом закону.

2. Доказивање

Члан 175.

Својство борца из члана 4. овог закона, утврђује се оригиналним писменим доказним средствима из времена учешћа у рату. Ово својство може се утврдити и уверењем надлежног органа Републике Србије о дужини учешћа у оружаним снагама издатог на основу писмене евиденције о том учешћу. Наведени докази морају садржати податке о датуму почетка и датуму престанка војног ангажовања борца.

Својство борца из члана 4. овог закона, коме је коначним решењем нaдлежног органа у Републици Србији време проведено у рату, односно оружаним акцијама предузетим у миру, признато у посебан стаж по прописима о пензијском и инвалидском осигурању, утврђује се на основу тог решења уколико је њиме утврђено да је у рату, односно у оружаним акцијама у миру био војно ангажован најмање 45 дана.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, својство борца из члана 4. тачка 4. овог закона може се доказивати и квалификованим сведоцима, ако је захтев поднет до годину дана по ступању на снагу овог закона.

Члан 176.

Чињеница да је рана, повреда, озледа или болест задобијена под околностима из чл. 4, 7, 11, ,12, 13. и 20. овог закона утврђује се писменим доказним средствима из времена када је рана, повреда, озледа или болест задобијена.

Члан 177.

Писменим доказним средством, у смислу члана 176. овог закона, за утврђивање чињенице да је рана, повреда или озледа задобијена под околностима из чл. 4, 7. и 20. овог закона сматра се и медицинска документација о лечењу која потиче из периода док су трајале те околности, а најдоцније годину дана од дана престанка тих околности.

Члан 178.

Чињеница да је болест наступила под околностима из чл.4. и 7. овог закона утврђује се само на основу медицинске документације која потиче из периода док су трајале те околности, а најдоцније до истека две године од дана њиховог престанка.

Чињеница да је болест наступила под околностима из члана 12. овог закона утврђује се само на основу медицинске документације која потиче из времена службе у Војсци и периода од 30 дана по отпуштању из Војске.

Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, да је оштећење организма настало као последица радиоактивног зрачења задобијеног под околностима из чл.4, 7. и 12. овог закона, може се утврдити и на основу медицинске документације која потиче по истеку рока од пет година, уколико је потврђена од стране референтне медицинске установе Републике Србије.

Референтну установу из става 3. овог члана утврђује Министар.

Члан 179.

Када се својство војног инвалида признаје по основу болести: шизофренија, манијакодепресивне психозе, епилептичка болест, неурозе, психопатије, посттрауматски стресни синдром, повреда лобање са појавом трауматске енцефалопатије, амбиотрофична нервна обољења ( осим Адисонове болести, туберколозне етиологије ), алергична обољења, урођење срчане мане, полицистичка обољења, малигни неопластични процеси, трофичне промене екстремитета и све друге болести ендогене и непознате етиологије, налаз и мишљење о војном инвалидитету надлежна лекарска комисија може донети само под условом да је извршено претходно клиничко испитивање- које подразумева болничко лечење, хоспиталну опсервацију са одговарајућим тестирањем и друге хоспиталне радње.

Члан 180.

Чињеница да је лице од кога чланови породице изводе права по одредбама овог закона погинуло или умрло под околностима из чл. 4, 7. и 20. овог закона утврђује се само писменим доказним средствима из времена када је то лице погинуло, умрло или нестало.

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, чињеница да је лице од кога чланови породице изводе права по одредбама овог закона погинуло, умрло или нестало под околностима из члана 4. тачка 4. овог закона, као и у ратном заробљеништву у вези са тим околностима, доказује се свим доказним средствима у поступку по захтеву за признавање права на породичну инвалиднину, поднетом до шест месеци од ступања на снагу овог закона.

Члан 181.

Изјава странке и других лица без обзира у ком облику је дата не сматра се писменим доказним средством у смислу члана 175, 176 и 178. овог закона. Упис у војну књижицу извршен без позива на одговарајућу службену евиденцију не сматра се писменим доказним средством.

Писменим доказним средством, у смислу чл. 175, 176. и 178. овог закона, сматра се писмени документ који указује на чињенице о испуњености релевантних услова прописаних овим законом, а посебно војни, полицијски и правосудни документи и медицинска документација.

Квалификованим сведоком, сматра се борац из члана 4. тачка 4. овог закона, коме је својство борца утврђено писменим доказним средством и који је са борцем чије се својство утврђује био у истој јединици и на истој територији дејстава Југословенске војске у отаџбини.

Члан 182.

Јединица или установа Војске или други орган надлежан за лице које је под околностима из члана 7. тач. 1) и 2) и чл. 11. и 13. овог закона задобило рану, повреду или озледу услед које је наступило оштећење организма, односно које под тим околностима погине или умре, покренуће одмах, по службеној дужности, односно на захтев правно заинтересованог лица, поступак ради утврђивања узрока и околности под којима је то лице рањено, повређено, озлеђено, односно погинуло или умрло.

Поступак из става 1. овог члана за припаднике Министарства унутрашњих послова, односно Безбедносно-информативне агенције, као и за лица из члана 20. овог закона, покреће надлежни орган.

По завршеном поступку, надлежна војна јединица или војна установа, односно надлежни орган, издаће правно заинтересованом лицу уверење о околностима под којима се случај догодио, ради остваривања права по овом закону.

Члан 183.

Околности из члана 20. овог закона под којима је цивилно лице задобило рану, повреду или озледу, односно изгубило живот, утврђују се на основу записника о извршеном увиђају и других аката надлежних органа унутрашњих послова односно правосудних органа.

Члан 184.

Корисници личне инвалиднине, породичне инвалиднине и месечног новчаног примања дужни су да сваких шест месеци надлежном првостепеном органу подносе доказ о животу, осим уколико ту чињеницу орган није утврдио на други начин.

Члан 185.

Докази о испуњавању услова из члана 48. став 1. тачка 3. алинеја 2. овог закона прибављају се сваке године, почетком школске године. Наведени докази за кориснике који се школују у иностранству морају бити нострификовани од стране надлежних органа Републике Србије и уподобљени одговарајућем степену школовања у Републици Србији.

Износ остварене зараде из члана 86. став 1. овог закона, прибавља се тромесечно, а износ остварене пензије из члана 90. став 1. овог закона – шестомесечно.

Докази о испуњавању услова из члана 87. тачка 1. овог закона прибављају се свака три месеца, а остали докази из тог члана сваких годину дана, рачунајући од дана доношења коначног решења којим је то право кориснику признато.

3. Надлежност за решавање у другостепеном
управном поступку

Члан 186.

Против решења донетог у првом степену дозвољена је жалба.

О жалби поднетој сходно ставу 1. овог члана решава орган који у другом степену решава о правима по овом закону.

Члан 187.

Решење којим се утврђује својство борца и признаје право на личну инвалиднину, породичну инвалиднину, додатак за негу, ортопедски додатак, здравствену заштиту и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите, медицинско-техничка помагала, бањско и климатско лечење, професионалну рехабилитацију и новчане накнаде у вези са професионалном рехабилитацијом, инвалидски додатак незапосленог ратног војног инвалида, накнада трошкова смештаја у установе социјалне заштите и новчана накнада за набавку путничког моторног возила, донето у првом степену, подлеже ревизији.

Решење којим се утврђује право на инвалидски додатак ратног војног инвалида у радном односу, као и ратног војног инвалида који је остварио пензију или је неспособан за рад, донето у првом степену, подлеже ревизији само када се њиме утврђује право, а не и када се врши тромесечно, односно шестомесечно прерачунавање износа тог права.

Решење којим се утврђује право на месечно новчано примање, донето у првом степену, подлеже ревизији, осим у случају када се кориснику који са члановима домаћинства не остварује приходе који би могли да утичу на право врши редовно годишње усклађивање.

Члан 188.

Ревизију врши Министарство у року од три месеца од дана достављања списа предмета.

Ако против решења донетог у првом степену није изјављена жалба, орган који је донео то решење доставиће га, заједно са списима предмета, органу надлежном за вршење ревизије, у року од осам дана од дана истека рока за жалбу.

Орган надлежан за вршење ревизије извршиће ревизију решења донетог у првом степену и кад утврди да првостепени орган није у законском року доставио решење на ревизију.

Ако је против решења донетог у првом степену изјављена жалба, о ревизији и жалби решава се истим решењем.

Ревизија и жалба одлажу извршење решења.

Члан 189.

Ако другостепена лекарска комисија упути на медицинско испитивање лице на које се односи решење које је у поступку ревизије, рок из члана 188. став 1. овог закона почиње тећи од дана кад је та лекарска комисија доставила налаз и мишљење органу који врши ревизију.

Члан 190.

У вршењу ревизије надлежни орган може дати сагласност на решење, може га поништити, изменити или укинути и сам другачије решити ствар, или вратити предмет првостепеном органу на поновни поступак.

Надлежни орган ће у поступку ревизије поништити или укинути првостепено решење и, по правилу, сам решити ствар у корист или на штету странке ако утврди да су у првостепеном поступку непотпуно или погрешно утврђене чињенице, или да се у поступку није водило рачуна о правилима поступка која би била од утицаја на решење ствари, или да су погрешно оцењени докази, или да је из утврђених чињеница изведен погрешан закључак у погледу чињеничног стања, или да је погрешно примењен пропис на основу кога је решена ствар.

Првостепени орган чије је решење у поступку ревизије поништено или укинуто и враћено на поновни поступак доноси ново решење. Ново решење подлеже ревизији.

Члан 191.

У поступку ревизије, надлежни орган дужан је да прибави мишљење другостепене лекарске комисије.

Кад је у питању утврђивање инвалидитета по основу болести из члана 8. и члана12. став 3. овог закона и утврђивање степена оштећења организма на основу кога се стиче право на додатак за негу, као и право на новчану накнаду за набавку путничког моторног возила када се додељује први пут, другостепена лекарска комисија даће налаз и мишљење по извршеном прегледу лица.

 

4. Поступак по променама од утицаја на право
и код привремено признатих права

Члан 192.

Надлежни орган, по службеној дужности, покреће поступак за доношење новог решења ако сазна за промене које утичу на смањење обима или престанак права по овом закону.

Поступак за доношење новог решења због промене која утиче на повећање обима признатог права покреће се по захтеву корисника.

Члан 193.

Надлежни орган, по службеној дужности, врши усклађивање права на месечно новчано примање према примањима корисника и чланова његовог домаћинства из претходне године, са правним дејством од 1. априла текуће године.

Изузетно од поступка из члана 192. став 2. овог закона у поступку спроведеном сходно ставу 1. овог члана узеће се у обзир по службеној дужности и промене које утичу на повећање обима признатог права.

Члан 194.

У случајевима у којима корисник права код кога је дошло до промене по основу које се по службеној дужности покреће поступак измене решења о признатом праву, недостављањем тражених доказа или на други начин онемогући вођење поступка, донеће се решење о престнку права, са правним дејством од првог дана наредног месеца од дана настанка промене, уз обавезу корисника да изврши повраћај примљеног износа за три последње године рачунајући од задње исплате.

У случају из става 1. овог члана уколико су испуњени прописани услови, право се може признати од првог дана наредног месеца по новоподнетом захтеву.

Члан 195.

Надлежни орган, по службеној дужности, покреће поступак за доношење новог решења о привремено признатим правима по овом закону.

Решење којим се право признаје привремено има правно дејство до последњег дана у месецу у коме истиче привременост.

Решење из става 1. овог члана има правно дејство од првог дана наредног месеца по истеку важења решења којим је право привремено признато.

Члан 196.

Поступак покренут по захтеву за остваривање права по овом закону обуставиће се ако подносилац захтева не приступи на преглед или на други начин онемогући да првостепена или другостепена лекарска комисија да налаз и мишљење.

Ако корисник привремено признатог права не приступи на преглед, или на други начин онемогући да првостепена или другостепена лекарска комисија да налаз и мишљење, сматраће се да је одустао од вођења поступкa по овом закону и поступак ће се обуставити.

Ако лице из става 2. овог члана поднесе поновни захтев за остваривање права по овом закону по истом основу, ново решење има правно дејство од првог дана наредног месеца од дана подношења тог захтева.

У случајевима у којима надлежна лекарска комисија утврди да се оштећење организма корисника према коме с врши оцена услова за признавање права по овом закону може смањити одговарајућим лечењем или хируршком интервенцијом, право се може признавати само привремено и то најдуже до пет година. У овим случајевима надлежна лекарска комисија може корисника упутити на одговарајуће лечење или хируршку интервенцију. Уколико корисник то не учини у одређеном року који утврди надлежна лекарска комисија, наведено оштећење организма искључује се као основ за даљу оцену војног инвалидитета или признавања другог права по овом закону.

Члан 197.

Ако код војног инвалида, односно цивилног инвалида рата наступе промене које су од утицаја на права утврђена коначним решењем, инвалид може по истеку две године од дана доношења коначног решења поднети захтев за утврђивање новог процента инвалидитета у вези са насталом променом.

Прописом за извршавање овог закона којим се уређује утврђивање процента инвалидитета одредиће се оштећења организма по основу којих се може поднети захтев за утврђивање новог процента инвалидитета и пре истека рока из става 1. овог члана.

По захтеву поднетом у смислу става 1. овог члана поступак ће се покренути ако инвалид учини вероватним да је настала промена од утицаја на утврђено право.

Сматра се да је учињено вероватним да је настала промена у смислу става 3. овог члана ако инвалид о томе поднесе налаз лекара специјалисте и ако посебна лекарска комисија, на основу тог налаза и друге медицинске документације, да мишљење да има основа да се преиспита утврђени проценат инвалидитета.

Захтев из става 1. овог члана одбиће се ако није учињено вероватним да је настала промена у смислу одредаба овог члана.

Војни инвалид, односно цивилни инвалид рата чији је захтев за утврђивање новог процента инвалидитета одбијен може поново поднети захтев за утврђивање новог процента инвалидитета по истеку две године од дана доношења решења којим је захтев одбијен, а пре истека тог рока – у случају оштећења организма утврђених у складу са ставом 2. овог члана.

Члан 198.

Одредба члана 197. овог закона примењује се и у поступку по захтевима за утврђивање процента војног инвалидитета које подесе лице коме је престало својство војног инвалида због неиспуњавања услова прописаних законом за стицање тог својства у погледу процента војног инвалидитета, без обзира да ли му је својство војног инвалида било признато по основу ране, повреде, озледе или болести.

Члан 199.

Поступак из чл. 197. и 198. овог закона не спроводи се у случајевима у којима је својство војног инвалида признато уз примену члана 44. овог закона.

Одредбе члана 197. овог закона не примењује се у поступку по захтеву за признавање својства војног инвалида који поднесе лице коме је раније поднет захтев за признавање тог својства по основу ране, повреде или озледе одбијен због неиспуњавања услова прописаних законом за стицање тог својства у погледу процента војног инвалидитета.

 

5. Управни спор

Члан 200.

Против решења донесеног по жалби, као и против решења донесеног у вршењу ревизије може се водити управни спор.

Против решења донетог по жалби, као и против решења донетог у вршењу ревизије, којим је решење првостепеног органа поништено или укинуто и враћено на поновни поступак не може се водити управни спор.

Члан 201.

У поступку за остваривање права по свом законудопуштена је жалба на првостепене одлуке донесене у управним споровима.

6. Ванредна правна средства

а) Понављање поступка

Члан 202.

Поступак за решавање о правима по овом закону, окончан решењем против кога нема редовног правног средства у управном поступку, може се поновити и по истеку рокова предвиђених за понављање поступка у закону којим се уређује општи управни поступак.

Ако је предлог за понављање поступка поднет у року од пет година од дана достављања решења странци, у поступку понављања примењују се прописи који су важили у време доношења решења, а ако је предлог поднет по истеку тог рока, примењују се прописи који важе у време подношења предлога за понављање поступка.

Права утврђена решењем донетим у поступку поновљеном по предлогу странке припадају од првог дана наредног месеца од дана подношења предлога за понављање поступка.

б) Право службеног надзора

Члан 203.

Решење о правима по овом закону које је постало коначно у управном поступку може се укинути по праву службеног надзора ако је њиме очигледно повређен материјални закон у корист појединца, а на штету јавног интереса, и по протеку рока предвиђеног законом којим се уређује општи управни поступак и без пристанка странке.

Члан 204.

Министарство по службеној дужности, на захтев првостепеног органа, на захтев надлежног државног органа или правно заинтересованог лица може, по праву службеног надзора, покренути поступак преиспитивања коначних решења којима је одлучено о правима по овом закону на основу налаза и мишљења надлежних лекарских комисија ако постоји основана сумња у тачност тих налаза и мишљења или медицинске документације на основу које су они донети, као и у случајевима када су налази и мишљења другостепених лекарских комисије за истоветне ситуације битно различити.

У случајевима из става 1. овог члана Министарство прибавља налаз и мишљење Комисије вештака.

На основу налаза и мишљења Комисије вештака, у случајевима из става 1. овог члана, одговарајућу одлуку по праву службеног надзора доноси Министарство, без обзира чијим решењем је окончан претходно вођен управни поступак.

 

в) Захтев за преиспитивање одлуке Управног суда

Члан 205.

Против правоснажне одлуке Управног суда донете у поступку признавања права по овом закону, може се подносити захтев за преиспитивање судске одлуке због повреде закона, другог прописа или општег акта или повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решење ствари.

 

7. Трошкови поступка и трошкови за извршавање закона

Члан 206.

У поступку за остваривање права по овом закону не плаћају се таксе (административне, јавно-бележничке и судске), као ни друге дажбине утврђене општим прописима.

Члан 207.

Трошкове поступка за остваривање права по овом закону сноси орган који води поступак.

Трошкови који произлазе из извршавања обавеза Републике Србије за остваривање права по овом закону обезбеђују се у буџету Републике Србије.

Трошкови, у смислу става 2. овог члана, јесу: трошкови штампања легитимација на основу којих се користи право на бесплатну и повлашћену вожњу по овом закону, легитимација борца, легитимација ратног војног инвалида, легитимација мирнодопског војног инвалида, легитимација родитеља, супружника и детета палог борца и образаца налога за исплату месечних новчаних примања по овом закону, средства која се плаћају на име трошкова платног промета и поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја за исплате новчаних примања по овом закону.

Трошкови, у смислу става 2. овог члана, јесу и трошкови медицинских испитивања извршених по упуту лекарских комисија из члана 172. овог закона, као и новчане накнаде за рад лекарских комисија које дају налазе и мишљења органима који решавају о правима по овом закону.

Глава VII

ЈЕДИНСТВЕНА ЕВИДЕНЦИЈА ПОДАТАКА
И ИСПЛАТА ПРАВА

1. Јединствена евиденција података

Члан 208.

О корисницима права по овом закону води се Јединствена евиденција података. Јединствену евиденцију података води Министарство, а непосредан унос података у евиденцију врши надлежни орган који у првом степену решава о правима по овом закону- који је и одговоран за тачност тих података. Министарство не може вршити измену података чији унос је извршио надлежни првостепени орган.

Изузетно од става 1. овог члана, Министарство врши унос података у евиденцију о носиоцима ордена Народног хероја и „Партизанске споменице 1941. ”.

У Јединственој евиденцији података воде се подаци о корисницима, оствареним правима, члановима корисниковог домаћинства, приходима корисника и чланова његовог домаћинства, потреби решавања стамбеног питања, запошљавању, школовању, као и други подаци од утицаја на права прописана овим законом.

Члан 209.

Министар прописује садржај, обрасце и начин вођења Јединствене евиденције података, као и начин прикупљања и коришћења тих података.

   3. Исплата права

Члан 210.

Решења којима се признају права по овом закону извршавају се по службеној дужности.

Исплата новчаних износа права признатих по овом закону вршиће се на основу Јединствене евиденције података.

Исплату новчаних износа права прописаних овим законом, на основу Јединствене евиденције података и налога за исплату који даје орган који о правима решава у првом степену, врши Министарство.

Члан 211.

Ако корисник пријави промену која утиче на губитак или смањење новчаног износа признатог права, или о таквој промени орган сазна на други начин, исплата ће се обуставити и поново успоставити на основу коначног решења којим буде одлучено о праву по насталој промени.

Исплата новчаних износа по основу привремено признатих права обуставиће се истеком привремености – уколико о продужетку тог права није донето одговарајуће решење пре истека привремености.

Члан 212.

Министар прописује начин исплате месечних и других новчаних износа примања по овом закону, начин вођења евиденције о извршеним исплатама и начин подношења извештаја о утрошеним средствима.

 

4. Повраћај неосновано остварених примања

Члан 213.

Корисник права по овом закону коме је извршена исплата на коју није имао право дужан је да изврши повраћај остварених новчаних износа примања:

1)    ако је на основу нетачних података за које је знао или је морао знати да су нетачни или на други начин остварио неко примање по овом закону које му не припада, или је остварио примање у већем обиму него што му припада;

2)    ако је остварио новчана примања на основу кривичног дела или друге недозвољене радње, односно на основу лажног доказа или услужно датог специјалистичког медицинског налаза, односно услужно датог налаза и мишљења надлежне лекарске комисије, а које чињеницу су утврђене актом надлежног правосудног органа;

3)    ако је остварио неко примање због тога што није пријавио настале промене које утичу на губитак или смањење неког права, а знао је или је морао знати за те промене.

4)    ако је примао новчане исплате у износу већем од оног који је признат решењем надлежног органа.

Обавезе повраћаја неосновано остварених примања постоји независно од тога да ли је решење на основу кога је признато право, односно на основу којег је исплаћен новчани износ поништено, измењено или укинуто.

Члан 214.

Орган надлежан за решавање о правима по овом закону у првом степену, по службеној дужности прати појаве из става 1. овог члана и уколико утврди да је било неоснованих исплата, решењем утврђује износ неоснованих примања и период у коме су остварени. По коначном решењу позива корисника да примљени износ врати у одређеном року.

Рок повраћаја неоснованих исплата из става 1. овог члана не може бити дужи од годину дана, осим за случајеве из члана 213. став 1. тачка 2. овог закона – за које рок не може бити дужи од три године.

Ако се корисник не сагласи да ће извршити повраћај неправилно примљених износа у року из става 2. овог члана, повраћај неправилно примљених износа оствариће се у судском поступку.

                              4. Застарелост потраживања (поново нумеричка ознака «4»)

Члан 215.

Новчана примања по овом закону на која корисник има право а која доспевају месечно застаревају у року од три године.

Једнократна новчана примања по овом закону застаревају у року од годину дана.

Повраћај неосновано остварених примања из члана 213. став 1. овог закона може се тражити за период од:

-      пет година – за случајеве из тачке 1) наведеног члана,

-      десет година – за случајеве из тачке 2) наведеног члана,

-      три године – за случајеве из тач. 3) и 4) наведеног члана.

Члан 216.

Рок застарелости потраживања из члана 215. овог закона почиње тећи од првог дана после дана када је у управном поступку постало коначно решење којим је кориснику признато право – ако исплата по том решењу није вршена, односно од првог дана после дана када кориснику није извршена исплата на крају је имао право – ако је исплата по том решењу вршена.

Рок застарелости потраживања из члана 213. став 1. овог закона почиње тећи од дана када је у управном поступку постало коначно решење којим је утврђено да признато право, односно исплаћивано примање не припада или припада у мањем износу, односно од дана када је извршена последња неправилна исплата.

Доспелим потраживањем сматра се и новчано примање по овом закону за месец у коме је корисник права умро.

Члан 217.

Кориснику коме нису могле бити вршене исплате новчаних износа признатих права због околности које је проузроковао корисник, не припадају та потраживања за период за који исплате нису извршене. Исплата ових примања може се поново успоставити од првог дана наредног месеца од када, по престанку деловања тих околности, корисник поднесе захтев за исплату.

Глава VIII

КОНТРОЛА НАМЕНСКОГ КОРИШЋЕЊА СРЕДСТАВА И НАДЗОР НАД РАДОМ ОРГАНА У ВРШЕЊУ ПОВЕРЕНИХ ПОСЛОВА ДРЖАВНЕ УПРАВЕ

Члан 218.

Министарство надлежно за послове финансија врши контролу наменског коришћења средстава намењених за остваривање права по овом закону, у складу са овлашћењима утврђеним законом којим се уређује буџетски систем.

Члан 219.

Министарство врши надзор над радом органа у вршењу овим законом поверених послова државне управе, у складу са законом којим се уређује државна управа.

Члан 220.

Органу коме је поверено извршавање овог закона Министарство даје обавезне инструкције за извршавање поверених послова.

Орган коме је поверено извршавање овог закона, над чијим радом се врши надзор, дужан је да омогући службеном лицу Министарства несметан приступ да изврши надзор, стави на увид управне предмете, исплатну и другу документацију и да даје податке потребне за вршење надзора.

Члан 221.

О извршеном надзору лице које врши надзор саставља тзаписник у току вршења надзора, а изузетно у службеним просторијама Министарства.

Записник се уручује, односно доставља органу над којим је извршен надзор.

На основу стања утврђеног записником, Министарство решењем налаже извршење мера у циљу отклањања константованих неправилности у раду органа над којим се врши надзор, по којима је тај орган дужан да поступа.

Против решења из става 3. овог члана може се изјавити жалба. Жалба не одлаже извршење решења.

Орган над којим је извршен надзор дужан је, у року од 8 дана од дана истека рока за извршење наређених мера, да писмено обавести Министарство да ли су наређене мере извршене.

 

 

Члан 222.

 

Министарство по службеној дужности, на захтев првостепеног органа, другог државног органа или правно заинтересованог лица, може по праву службеног надзора, покренути поступак преиспитивања коначних решења којима је одлучено о правима по овом закону на основу налаза и мишљења надлежних лекарских комисија ако постоји основана сумња у тачност тих налаза и мишљења или медицинске документације на основу које су они донети, као и у случајевима када су налази и мишљења другостепених лекарских комисија за истоветне ситуације битно различити.

У случајевима из става 1. овог члана Министарство прибавља налаз и мишљење Комисије вештака.

На основу налаза и мишљења Комисије вештака, Министарство доноси одговарајућу одлуку по праву службеног надзора, без обзира чијим решењем је окончан претходно вођен управни поступак.

Члан 223.

 

На захтев Министарства, орган коме је поверено извршавање овог закона, дужан је да подноси извештаје о спровођењу овог закона и прописа донетих на основу њега.

Глава IX

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 224.

Одговорно лице у надлежном органу казниће се за прекршај новчаном казном од 50.000, 00 динара до 400.000,00 динара:

1)    ако у прописаном року не достави решење органу надлежном за вршење ревизије (члан 188. став 2);

2)    ако изврши решење које подлеже ревизији на које надлежни орган није дао сагласност, осим ако овим законом није другачије предвиђено (члан 135. став 5.);

3)    ако у поступку не прибави налаз и мишљење надлежне лекарске комисије (чл. 172. и 191.);

4)    ако благовремено не покрене поступак по службеној дужности за доношење новог решења о продужењу привремено признатих права (члан 193.);

5)    ако не спроведе управне радње из члана 213. став 1. овог закона;

6)    ако не поднесе предлог Републичком јавном правобраниоцу за покретање судског поступка из члана 214. став 3. овог закона;

7)    ако у прописаним роковима не поступи по одредбама чл. 200, 201.и 204. овог закона;

8)   ако не поступи по коначном решењу инспектора којим је наређено отклањање утврђених неправилности и недостатака (члан );

9)   ако инспектору не омогући приступ и потребне услове за вршење инспекцијског надзора, не стави на увид управне предмете, исправе, односно не да податке потребне за вршење надзора ( члан 113. тачка 7. и 8.).

Глава Х

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 225.

Права која су корисницима призната по прописима који престају да важе даном ступања на снагу овог закона, а која су утврђена и овим законом, превешће се на овај закон и даље користити под условима, у обиму и на начин утврђен овим законом.